Просветни гласник

10

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гледности, згодни огдеди, иодесни нримери из живота, жива реч, јасносг и разумљивост у настави, много ће унинити, да се многоме знању и умењу доиста ПОЛ.ОЖИ основа п да она нимадо не падне деци тешка. И ово је оно, у чему се огледа вештина предавачка и у чему наставНпди имају да се надмепу. Ово је душа и школл и наставним програмима. Ако овога нема, онда никакви ни најбољи програми неће бити добри. Што пак овога впше буде, то ће и настава и код лошијих п непотпунијих програма бити боља и доносити више рода. Ако би се где у току године деспо дужи ирекид предавања, онда бп остало двоје: или да се програми из појединих предмета не сврше, или да се пређу краће, према изгубљеноме времену. Које би, према времену и прилнкама у појединим предметима, било боље, то остаје Вама да, према месним прилпкама а у договору с дотпчним наставницима. одредите. Пређашњи наставни план био је утврдио и расиоред часова за све шкоде, и сеоске и градске, као и за све време, и зимње и детње подједнако. Ја ово нећу да чиним. Наставни пдан је одмерио колико којему наставном предмету припада часова недељно, а остављам Вама и дотпчним већима нојединих шкода да ове часове распореде на дане онако, како према месним и временим приликама нађу да је најбоље. Ако надазите да је боље, да у повереном Вам округу буде свуда подједнак распоред часова, Ви га, у договору с наставницима на среским и окружним већима, можете и утврдити, водећи рачуна нарочито о времену и захтевима хигијенским. Овом придиком надазим за потребно да Вам свратим пажњу још на једну одвише важну окодност. То је неразложна уиотреба уџбеника у народној школи, и учење из њих. У време оно, када је владао потпун механизам у настави, настава се није могда ни замисдити без уџбеника. Јер наставници нису ни знади за живу реч и какву стварну рационадну наставу, него су из готова уцбеника задавади „одавде — довде", а деца су то морада учити на памет. II ко је тада боље намтио, био је бољи ђак. Што се разумевања тиче, то је често дадеко бидо и од самих наставника. II наравно, да се ту без уџбеника није могдо ни маћи. Вама ће бити иознато, да је новија наука о васпитању одбацила овако учење без свести и мучење деце самим памћењем онда, када је оно у њнх још веома сдабо, а прокдамовада за бољи, природнији, кориснији и много дакши онај правац иди пут, којим су се деца и дотде развијала сама, а то је: иосматрапе и разумевање појава око себе. II ^пстрактне ствари могу се тако упростити и примерима из живота иди огдедима, цртежима и сдикама, представити тако очигдедно, да их деца нотпуно схвате, разумеју н без ведике муке запамте. Ади за основну наставу нису ствари апстрактне и одвише тешке. Оне ће доћи доцннје, по природноме реду у развитку. За основну наставу су основне, просте, лаке и разумљиве ствари. II кад се оне одаберу, онда наставницима није тешко, да их деци изнесу и објасне, тако, да нх она потпуно разумеју. А кад ово буде, онда не треба много трудбе па да нх и заиамте. За ово је пак најмоћније ионављање. Понављање је усмено, у пронитивању, и писмено, у бедежењу наученога, те да би се то могдо посде н прочитавати, те на тај начин опет понављати и доводити у везу једно с другим. У тодико само и згодни уџбеници имају смисла. Ударам гласом на то згодни; јер ако се само они не слажу с предавањем, ако нпсу оно што