Просветни гласник

178

НРОСВЕ'1'НИ ГЛАСНДК

кметови и школ. одборници да је и просвета оштра као љути мач, па ће онда п наредбе просветних вдасти тачно извршивати, а до кажњавааа ретко да ће доћи. У овоме случају може један школски надзорник дотерати у ред школ. одборе за врло кратко време, па макар управљао школама н у четири и пет округа. Могу људи говорити о новом школ. закону шта хоће, али је моје дубоко уверење да нови закон тражи да се наше народно школовање крене унапред и да спасе пропаде српске школе. Оп у првој тачки својој јасн«! даје основној школи карактер праве васпитне школе, јер пређашње даваху само писменост, а ово је веома далеко од васпитања; за доказ да је овако могу послужити многи шгсмени људи по седима, који писменост употребљавају више. на зло него на добро. Стални надзор треба и мора да изврши захтев закона и жељу законодавца, да учини да основне школе <5уду нраве васпитне школе, да српску омладину упути — преко учитеља — на добро, да створн од добре српске деце праве, добре и честите људе,. који ће бојати се и поштовати Бога, поштовати и љубитп свога узвишеног Краља, волети своју Отаџбину и радити у њој и за њу или као земљорадник или као занатлија или као трговац и чиновник. А да у томе усне биће потребно да се у нови, садашњи закон унесе још понешто што ће допринети да сваки мора вршити своје дужности према школи, која је била пасторче сво до новог закона и за коју сте Ви, господине министре, за ово кратко време урадили више него многи, па и сви министри, који су годинима управљали српском просветом, јер увођењем сталног надзора могло се до сад већ видети шта је сметало напретку наших народних школа, познало се зло од кога пати наша школа и сад је лако преписати лек, да се зло отклони. * * * Завршујући овај извештај, ја молим господина министра, да ми не замери, ако сам гдегод у суђењу свом о школским приликама погрешио; а молим понизно да ми верује да сам целе године радио с највећом нреданошћу и вољом. Нред очнма су ми били само интереси школе за које сам радио без одмора. Увек сам радио као да сам пред господином министром, замишљајући да он гледа шта ја све радпм и како радим. У том раду ја сам на крају ове школ. године — надам се — био у стању изнети п понешто добро урађено. И бићу срећан, ако је господин министар стекао вере, да сам радио, да сам хтео одговорити високом поверењу, којим ме је изволео одликовати. У овом случају неће ми бити никад жао што сам и здравље изгубио. Увек захвалан, послушан и најпонизнији слуга господину министру просвете Школски надзорник, Љуб. М. НротиК