Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

V ЦРТЕ ИЗ НАУКЕ 0 ЈЕЗИКУ О природи, постанку и развитку говора-језика Лингвистичко-историски пр.еглед

(НАСТАВАк) Може болеспик заборавнти да чита, тада наступа вербално слеиило. ;ја љ је наштамнани сдог нлл написани текст као цртеж, шара, јерогдиФ. Он доже раздиковати сидуете сдоЈЈа, може сдова у редовима коппрати, ади за н> она немају смисда, пе пзазпвају никаку преставу значен.а речн пди преставу предмета, које те речп именују. Све су врсте перцепције чуда вида остаде, само је перцепција нисмена — знакова друтих мјјсдн и представа пропада. Кад се десп кортикадна аФазија, у унутарњем језику бивају промене. Кортикадна афазија може бити иотиуна, моторна и сензитивна. Код тотадне (нотпуне) аФазије сасвим је уништена језиковна обдаст. Кад се догоди кортикадна моторна аФазнја, или је само повређен Брокин центар, иди и љегове асоцијације. Водесник може нокретати усне, језик, непчани вео, може изазвати треперање гдаснице, ј. р. произвестн све покрете говорних органа, потребне за артикулацију — па да не постане глас. Томе је узрок, што је уништена она моћ, онај психнчки мотор, који се сдужи овим покретима да мисао претвори у говор. Могу болесници још по који слог автоматски изговарати. али то је све. Говорна се моћ с временом може повратити, ну то опорављење иде врдо споро. Најпре се јављају од свих речи, кад се стане говор повраћати, глаголи у инФинитиву, па проста имена. Најпре се само може на питања одговаратн, а после и кад се хоће нешто да каже. У поворци се јављају речи које обично иду у серијама (бројеви, недељни дани). Говор се врати када се створе нови центри у накнаду за изгубљене. Они могу бити у истој илп у другој можданој подутини. Реченице су краће од пређашњих, говор је тада спорији. Пре се јављају речп по реченице. Афатпчнп болесник, кад пзговара