Просветни гласник

180

просветни гласник

Фразе, најпре, опорављајући се, изговара само посасдњу реч, или так< у исквари, иагрди речепиду, да се не може иикако разумети. Испитиваодн су иарочито имали успеха да би убрзали понављање речн у аФатичнпх болесннка, што су им скретали нажњу на покрете усана и језпка. Читање на глас пролази кроз исте мепе као н говор, када се боаесницп онорављају од болести: испрва је пуно погрешака, непотпуно, много се изостави или брка. Кортикална моторна аФазпја може уништити и писање по диктату. КатастроФу може нреживети само неколико најобичнпјих речи. Болесник може да напише и такве речи, које се не могу изговорити. Тај аФазпк ипак може писати слово по слово, често може написати прво слово у слогу или речи, друга слова већ не находи. Истим се редом враћа сиособноет да пише као што се враћа способност да чита. У иочетку само може копирати, ропски — слово по слово, као јерогли#е. С временом и с веџбањем све више добива лакости. Мимика и песма, које имају изван језиковне области асоцијација, нису много повређене од оваквих аФазија.. Кад се изгуби подобност да се артикулују гласови, обичио је сач}'вана моћ разумевања онога што се говорн. Али .је и она мања, слабију. То пак сведочи, не може бити боље, како је јака свеза између центара за у]1утарњи говор. Способност: читати у себи ие чува се онако као способност: разумевати говор, и овде се најобичније речи, најпознатији знаци, цифре и пе ведики бројеви могу читати у себи. Кад се болесник опоравља, најпре раснознаје слику речи, после спајање слогова, најносле оделптих писмена. Најтежи су гласови, који се иишу с више писмена, на пр. Франц. еаи = о. Напредак се аФазиков може оценнтн, ако му се да да чита нанисане речп на необичан начин нпр. вертикално, или које су растављене на сдогове или чија су писмена подаље растављена. Научници, који су изучавали кортикалну моторну аФазију, били су у стаау да нас обавесте и о судбини представа од речи, што су добивене преко чула вида, слуха и преко говорних органа, који артикулују речи. и о судбини оне моћи која чини да се те преставе могу узајамно будити, изазивати, дакле о судбини ових главних састојака нашега унутарњега језика-говора. — Тако могу визуелне (преко чула вида добивене) преставе писмена остати недирнуте и могу се спонтано изазивати, док су визуелне преставе слогова и речи веома поремећене. Болесници, којп су моглп своје име бележити, а и још неколико речи, нису били у стању да преставе мисао алФабетским коцкама, да писмена њима замене. — Аф«зик чува чулом слуха добивене преставе (слике), ношто разуме што му се говори. Интересно је било знати да ли те преставе може и сам аФазик изазвати, др. речима, да ли аФазик мисли с помоћу речи или с помоћу престава. Тога ради питади су аФазике, да ли у њиховим ушима, док су боловали,.