Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

181

звучахт речи кад су мислн.ш; и стога су покушавалл да бодесници кажу број слогова, који су у њихову имену, иди да у групи слогова, само сдучајно здружених, нађу сдогове без значења. Још се није дошдо до тачнијега закључка, алл испитивања неких научника као да не нотврђују да се чујна престава изазива, кад аФазични мисле. Спонтано изазивање аудитивних престава иде врдо тешко у доба опорављања од болести, са сила муке, исто онако као што то бива и код других фоничкнх радња. Впше секунада болесник тражи реч, после тога само креће језик п ус.не, најпосле изговара гласове које жели, пошто је неколико пута огледао да их изговори. Ади аФазик непосредно одговара на питање, ако му се аудитивна престава саопшти, тако да му се реч иди само први сдог од речи духне. По овоме судећи, поремећен је саобраћајни пут. — Може афазик пзгубити подобност да моторне преставе од артикулација изазива сам; али нису ове преставе сасвим изгубљене, као што сведоче испитивања Томе и Ру-а, двојице Француских испитивача, јер су болесници, просто гдедајући, повратили говорни механизам, док сдушајући ннкако не могаху почети да говоре. У кортикадној мотричкој аФазији није нзгубљепа моћ артикулације већ баш она друга моћ да се аудитивним преставама изазове артикудација. Ту имамо дисоцијацију чулних и покретачких састојака, који здружени чине детињи говор. Овај Факт, потврђен експериментима, осветљава аФазичне иојаве. Кад се уишшти говорпа моћ, губи се спонтаии говор, моћ да се сриче иа слогове, да се у себи чита иди да се пише и чита у памети, све радње за које је потребна епедацнја идп аудитпвномоторна едика речи, изузимајући само случаје кад се реч сматра као идеограм и схвата као цртеж. Еад у слепоочној вијузи, у гирус-у супрамаргиналном и у кривој бори наступи повреда, јавља се сензоријална кортикална афазија. Бодесници и чују и виде нормално, ади не разумеју шта се говори, нити могу читати. У почетку је врдо јасио слепндо и гдухота вербадна, доцније се једиа врста аФазије сасвим изгуби и ишчезне према том да ди је јача повреда у слепоочној вијузи или у кривој бразди (бори). Болесник готово увек распозиаје своје име, често и неке речи; само ако се боља пажња обрати, лако је распознати које је врсте аФазија. Бодесииков је говор повређен, али тодико, кодика захвата та повреда. Сензоријална се кортикална аФазија јавља као моторна, ако између моторних и чујних престава нестане оне асоцнјативне свезе. Буде ди повређен центар за перцепцију речи добивених чулом сдуха, зна се да остају здраве старије аудитивномотричке асоцијације, само што слободни (спонтани) говор, изгубивши свезу са правим чујним перцепцијама, има бесмислени карактер. Бодесник постаје брбљив, тежећн да надокнади оно што му не достаје. Моћ артикуловања може се одржати и кад буду повређене аудитивно-мотрнчне асоцијације само од чести, ади се тада слогови бркају, тада језик постане више иди мање једнодик жаргон. Најпосде ако су стварне перцепПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК ] 2