Просветни гласник

Б Е Д Б

Ш К Б

399

особито дао осетитп онда кад су балкански Словени прешли у хригаћанство, и од тада је црква птрала главну улогу у делу љиховог просвећивања. Како је цивилизацијом код Впзантинаца готово искључиво господарила вера, то балкански Словени, примивши нову веру, нису могли а да с њом не усвоје и цео систем друштвенога живота који је од ње потицао. Доцније су се онн готово сасвим идентифпковали са Впзантијом; вера и код њих постаде, као н код Византинаца, као општп пнспиратор п предводшш, и го тако, да се код православних Словена црква потпуно помеша са народношћу. То је тако било са Сдовенима који су се настанили у источном делу полуострва. Заиадни Словени, а особпто приморски, били су изложени утицајима италијанскпм, који су се код њих дали лакше осетити услед врло развијених трговачких односа, који су постојали између прнморскнх вароши Италије и варогаи на обалама полуострва. У XIV веку један догађај од највеће важности дао је цивилизацији балканских Словена сасвпм другојачи карактер. Са отоманским освајањем ушла је на полуострво исламска вера п просвећеност арапска и источна, које су одмах почеле да врше највећи утицај. Овај се нпје огледао само у књижевности усвајањем арапске азбуке, на супрот римској и грчкој азбуци, већ и у спољашњем животу хришћана, који је примпо на се готово искључпв источни карактер. Шта више, велпкп број Срба усвоји са новом религијом и саме идеје и аспирације исламске. Издоживши тако интелектуалнн покрет код балканских Словена у средњем веку, Новаковић износи да покрет, који произлази од утицаја византијских, рпмских или арапских, носи нпак апсолутан знак јединства , и доиста, каже, „он увек иолазп с верског гледишта, инспирпра се искључивим реднгиозним тенденцијама,

народности претпоставља религију, н баца под ноге народни језик и говор искључиво у корист освештаног црквеног језика". Али то већ није тако у позна времена где модерне идеје дају народносном осећају неку превластнад религиозним осећајем. Прва носледица ове појаве била је изучавање и развијање народног језика. У наиредак балкански Словени различних вера почињу да својој народности дају већу важност него својој религиозној разлици. Услед тога, разне народности, ранијемањо више помешаве, почињу се опредељавати и рађа се једна нова преосвећеност — овај пут националистичка цивиднзациј а. Међутим модерни утицаји нису сасвим могли заменптп утицаје које смо видели да раније дејствују: они у многоме н данас постоје упоредо са старил утицајима, чијп се ефекти још до данашњпх дана продужују. Због тога цивндизација балканских Словена представља још и сада са свим разнолик карактер: средњовековне форме се на сваком кораку сусрећу са формама новога света. У стварностп, ова цивилизацнја је још предмет сталне трансформације и еволуције, чије нам последпце, завршује Новаковић, може показати само будућност.

УМЕТНОСТ

Српско Краљевско Народно Позориште. — У прошдој годпни прослављена је тридесетогодишњица Српскога Краљевскога Народнога Нозоришта. Тнм поводом бележимо ове врло интересне податке о нашем Народном Позоришту. За време од 1868. године до 1. новембра 1899. године у нашем Народном Позоришту у репортоар његов уведено је свега 698 комада, и то српских 147, француских 263, немачкпх 172, енглеских 21, маџарских 21,