Просветни гласник

400

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

руских 19, талнјанских 19, шпанских 14, чешкпх 9, пољских 3, румунских 2, и по 1 грчки, дански, јерменски и старо-инђијски. Највише је нових комада уведено у реиортоар 1869. —55 и то српских 17 и преведенпх 38; српских нових комада било је 1868. годино 6, 1869. 17, 1870. 13, 1871. 4, 1872. 7, 1873. 2, 1874. 3, 1875. 6, 1876. и 1877. године по 1, 1878., 1879. и 1880. године по 3 пова српска комада, 1881. 5, 1882. 1, 1883. 6. 1884. 3, 1885. 1, 1886. 2, 1887. 2, 1888. 2, 1889.10, 1890.4, 1891. 3, 1892. 5, 1893. 1, 1894. 5, 1895. 6, 1896. 4, 1897. 3, 1898. 7 и 1899. 8 нових српских комада. Од 10. новембра 1868. до 1. новембра 1899. било је свега 4818 представа, а на позоришној благајници је било за то време ирихода 1,976.071.10 дин. Најшгше је било предсгава 1894. године — 252, а најмање у 1868. — 21. Прихода је било највнше у 1898. години — 107.912.40 динара а најмање у 1868. години само 8.084 дпнара. У једноме месецу било је највише прихода у месецу октобру 1899. године 18.316.05 динара, па у новембру 1897. године — 15.674'80 дкнара, и у јануару 1895. године — 15.369"75 динара. Најмањи је доходак био у новембру 1888. године — 141*90 динара. * Дваеспетогодишњица рада српскога композитора и хоровође Мите ТопаловиЂа. — Почеткои ове године павршује се двадесет и иет година, како је Мита Топаловић почео управљати хором ианчевачког српског цркненог певачког друштва. Тоиаловић је, дакле, провео четврт столећа управљајући непрекидно једним од најстаријих и најбољих српских певачкнх друштава. Зато време је Топаловпћ компоновао многе српске песме, чија је мелодпја разнета по целоме Српству. Управа панчевачкога невачког друштва одлучила је, да свечано прославн дваеспетогоди-

шњнцу свога вреднога хоровође, и на овогодишњој главној друштвеној скупштини донета је једвогласна одлука, да друштво другога дана ускрса ове годнве приреди свечану беседу у част дваеспетогодишњице свога хоровође Топаловнћа и да му том приликом да и какав видан знак своје захвалности и признања за велике заслуге које је стекао за то друштво и за српску песму у опште. * Србин уметник у Петрограду.Пре краткога времена појавпо се у Петрограду један необичан уметник, Србин по народностн, о коме сви петроградски листови говоре као о некоме чуду. Тај необичан уметник, кога славе са врло лепога му, одлично обрађенога али за чудо чисто женскога гласа, син је пок. др-а Милана Јовановића, нашега нознатога кн-ижевнпка, Младен Јовановић. Млади Јовановнћ је по свршетку гимназије у Сремским Карловцима отишао у Беч н отпочео је учитп медицннски факултет. Али осетившп необичио јаку наклоност к музпцп и певању, оставпо је факултет и кренуо се иа далеки север, да тамо својнм необичним гласом стече, као прави уметннк, признања себи и своме народу. И доиста, овај младп уметник је одмах привукао својим правим женским сопраном на се велику пажњу свих оних, који се интересују вокалном музиком и разумеју се у њој. Одмах су почелн нисати у свима петроградским листовима о томе феноменалном младићу, — „чуду конца века", како га почеше називатн. У једноме угледном петроградском листу ово о њему пигау: „Јуче сам био позван у један позориганн круг, да слугаам феномена. У томе друпггву, између осталих, било је и неколико професора из иетроградског конзерваторпјума. Феномен био је младић српске народности, изврстан музичар и невач сасвнм особите формације. Представпте себи лирички воргаио са слооодном приро-