Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

281

наставннкт, да нека места усмено објасни ученнцнма. — Држим да су неумесна онако опширна објашњења, као што нх је г. писац навео у напоменама к неким чланцима (на пр. к штпву бр. 80 и 143 нма по једна страна, к бр. 146 („Фег ©гИВшд") две, а к бр. 161 („^рђтдете аи| ЈГаипЗ") чнтавпх иет страна напомена!). 11. Распоред штнва да се удесн по новом наставном програму тако, да се сваком од впших разреда намењени одељак из читанке може читати редом, без прекпдања нлп прескакања. 12. Да се у аустри.јском цравопису, који је г. Малина усвојно за ову читанку — као одиста најподеснији од свију других, у разним немачким државама з г потребљених — учине ове, по мојем мишљењу умесне измене: а) Да се нише: дгебр, д1еМ и дтеб х ) а не: дтђ[{, дШ1, дјђ (унор. егдјеђтд, где се и у Аустрији пише е иза т), и јгад, 2 ) ђтпд, 3 ) дтид 4 ) (имперф. од Т<шдеп, ђапдеп, деђеп), а не: [тепд, ђтепд, дтпд. б) Да се § (округло ес) пише само на крају речи или слога, а не и у средини; дакле: (ег) гаЦ, (ћи) ти[[1, а не: гет§1, ти[§1 и т. д.; али: (ег) гет§1е, тиј§1е п т. д. 13. Најзад — 1аз1, по! 1еаз1 —, да се уз чнтанку спреми и речник (нем.-српскп), у који би ушле речи у њој употребљене. Нарочиту пажњу требало би при том обратити на немачке фразе, које ђаци морају добро разумети, ако хоће темељно да изуче немачтш језик. Ми истина имамо један (Поновићев) нем.-српски речник, али је он неподесан за школу, из ових разлога: а) што је скуп; б) што је сувише опширан, јер у њему има сијасет речи, које се у данашњем књижевном немачком језику или никако или врло ретко употребљавају, а којих ће још мање битп у Читанци ; и в) што нма погрешака у превођењу немачких речн и фраза на српски. — Пошто је писање ваљана речника доста тежак посао, којн захтева много труда н времена, то сазх мишљења, да се израда тога речника не би морала поставитн као сон<1Шо вше С{иа поп за улаз у школу ове, претходно како треба прерађене, чнтанке; али би требало позватн г. писца, да и речник изради у року, који бп му Главним Просветним Саветом за то био одређен. Кад бн се, дакле, ово дело г. Малине удесило онако како сам у овом реферату предложио, оио би, држим, врло корисно послужило школи — боље но ма која од до сада употребљаваних немачких читанака, које су за немачке ученнке писане. Враћајући у прилогу •/. рукопис г. Малиие, Захваљујем Главном Просветном Савету на указаном ми поверењу. Стев. ПредиЦ проФ. Гпмп. В. С. Караџића. РеФерат г. Димића гласи: Г<лавном Просветном Савету Подносећи у понизности свој реферат о делу: „®еи1[сђе§ ^еје&исђ [иг Мс обегеп ©1а[[еп ђег ШЈШе1[(ђи!еи тш ®оптдгетсђе ©егМеп шт! сгаег !игЈде [а [§1сп @е[сђтф1е ђег ђеи1[феп ?Шега1иг »ои 33. ЖаИиа @ђтпа[та11еђгег" част ми је пре свега замолити Гл. Просвет. Савет а и г. аутора, да ми не замере што сам са, овим рефератом, и поред све добре воље више одоцнио, него што

') Внди раздоге за. то у књизи V. 1)г. Бап. 8апс1ег8, 2 стр. 48. — 2 ) види стр. 41. — 3 ) в. 11з1с1. стр. 51. — 4 ) Шс1. етр. 56.