Просветни гласник

282

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

бих и сам хтео. Дедо ово иослато ми је на преглед баш онда, кад еам ела= бошћу а уекоро п жалошћу у породиди био спречен, да се поред школске п других дужности забавим њиме интензивније, као што то захтева сама прнрода посла; бејах већ у недоумицн склоњен, да замолим Гл. Просв. Савет да ме у овај мах разреши иочасти и дужности, но ту ме унеколико окуражи сам г. аутор иапоменувшн мн у приватном разговору по овом предмету, да не морам хитати, када се већ пре тога са ирегледом толпко одоцнило. Оволико еам сматрао за дужност да кажем унапред — а сад прелазећп на сам предмет стараћу се да будем што краћи, јер проучившп подробннје ову титанку нашао сам оно, што обпчно даје повода п матернјала замашнијем реферату. Има томе десетак п више година како п сам предајем немачкн језик, п то, већим делом, баш у разредпма, за које је ова читанка намењена п за то време пзмењасмо некнх шеет, седам читанака, Све ове читанке оснм оне од Ј. Мајзнера „Прва немачка читанка за гимназије" биле су страна издања, штампана за туђе школе и њихове прилике. Нећу да се упуштам у оцену појединих ових дела, набрајајућн њихове добре и рђаве стране, алн ово Смем онако уонште казати да су главне мане па и тешкоће еа овпм књигама за наше ученике биле : 1.) што већина ових читанака није имала свога речника; 2.) што неке нису пмале никаква а неке пак недовољно потребна коментара, а овај нам је потребан много пута п за штпво на свом језику, тпм пре, разуме се, за туђ језпк и још к томе за читанку у вншим разредима, у којој, по самој прпродп предмета, долазе у штнву. овде онде и старије речп и старији облпди а п много је што шта везано за народно предање п историју; 3.) што је у разнпм овим читанКама био различнт правопис; 4.) што је било много грешака у штампп (н. пр. Магпо-а „Кјетаска СИапка га вгес1пја исШИа"); б.) што штиво иије свагда одговарало епреми н узрасту дотичннх ученика, и 6.) што не смем, нпкако, не споменутп, да је бпло у оваквим читанкама места, где су Немци ирелнвајући се у осећа-јнма своје народности макар н нехотнце дпрали у туђу националну осетљивост — бар су на мене таке утпске оставнла нека места, (Та се њпхова непажња, да не кажем нешто друго, јако нлуструје и у њиховим разним „Уо1кв-А1:1ав"-има, које ми самп, н не слутећи чему то водп, уноснмо за своје паре у своје школе). Све ове незгоде п мане уочио је п г. аутор, када ее латпо, да на основу свог обилног искуства пружи нашој школи читанку, којој наслов исписасмо одмах у почетку овнх редова Посао овај колнко је тежак по себи — толико је исто частан п похвалан. Мпслим, да нећу погрешптн, ако у овај мах пре него што кажем своје мишљење о овој чнтанцн, напоменем, како добро нознатн писац француских чптанака за Немце Саг1о Кпћп у једном свом лредговору („Ггапзбб&сћев 1Јевећисћ, ТЈп^егв^иЈе, В1е1еМ<1, V. Бејрг^") велн, да лектнра у свакој чптанцн мора одговаратп узрасту (дакле н спремн) оних, који уче стран језик, да местимице она, т. ј. лектира, може, јављајући се у туђем руву — странок језику — да буде п испод тог нивоа (мерила) а да не буде непријатна ученчцнма; даље, спомиње исти писац, како у такој књизн има да се огледа ма н у уском оквиру слика живота дотичног народа, чији се језпк учп, дакле, у овом случају за нас немачког народа. Овоме, ако неће ко за сувпшно сма-