Просветни гласник

412

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

Памера ппшчева запста је похвална , јер такво дело недостаје нашој књижевности. Мало ниже у предговору ппсац велп даље : „Употребљена литература наведена је у напоменама нлн у самом тексту. Старао сам се да не остане непрегледан ни један рад, већи или мањи спис из досадашње наше или туђе литературе о Светом Сави. Разуме се по себи да је мали број онога што сам сматрао за потребно поменути у делу и ако га нначе нпсам усвојно". Одавде се впди јамчење писда да се старао употребитп сва дела п сппсе из досадашње наше или туђе литературе о Св. Сави. Да ли је одговорио ономе, што вели у првом п другом наводу, то ће се видети нз овога реферата. Први одељак носи наслов: Пристуи. Грчка и сриска култура. Савина улога. Извори биографски. У овом одељкупо мом мипгљењу главније је оно о грчкој и сриској култури и Савиној улози. 0 свему томе није готово нпшта речено, а не може се нншта ни рећи на једном табаку рукописа о тако значајним стварима, као што је грчка и сриска култура и Савина улога. Писац се вара, ако мисли да је грчку и српску културу објаснио и преставпо са оним наводом од 26 реда из дела г. Стојана НоваковиКа: „Први основи словенске књижевностн међу балканским Словенпма". Овај навод из дела г. Новаковића наведен овако сам за се сасвнм је нејасан и неразумљив без онога, што је г. Новаковић раније на пуних 114 страна рекао. Ко хоће да говори о грчкој култури п њеном утндају на српскп %арод п стару нашу образованост, тај треба да је познат с већпм делом списа, који говоре о грчкој култури. Нарочито не сме пзгубити из вида дело С. Рараггдори1оз-а: Шб1о1ге <1е 1а стИзаИоп ћеПет^ие, дело Каг1-а КгшпЂасЋег-а: ОевсШсМе <1ег ћугапИтзсћеп ТлМегаШг (особнто II нздање 1897.), за тим радове Усиенскога, Т. СкабалановиЛа, П. Безобразова, а нарочпто рад Арсенија Шенчикова (општи нреглед внзантиске књижевности н њен утицај на руску образованост). Пнсцу, судећи по ономе што је изнео на овом једном табаку рукописа, то ннје иознато, а без тога се не може нншта писати о грчкој и сриској култури. Другн одељак дела пишчева носи наслов: „ Зета и Рашка. Порекло рода Пемањина. Пемања жуиан ћ велики жуиан. ЈВелико жуианство рашке. Значај рода Пемањина". 0 овом одељку нећу говорнти. Остављам на страну ситннје нсторијске грешке, јер је цео овај одељак излишан сам за се у овој опширностп. Он треба да се спојн с трећнм одељком, који је тако развучен. Кад би се то учиннло, онда би изашао један одељак једар и пун прегледне садржнне. Одељак IV носи наслов: „Прелом у животу. Прелазак у Свету Гору. У манастиру Гусику И овај је одељак развучен. Осим тога има и погрешних места. Писац на стр. 32. вели: „...дођоше и. неки нноци из Свете Горе, који путоваху ради скунљања мнлостнње као главног извора прнхода у својнм манастирима". Ово, што писац вели, не стоји. Поједини манастири, још пре Св. Саве на неколнко векова, обдаривани су од стране византпскнх царева п другнх велнкаша многим добрима и баштинама, са чијим се приходима издржаваху манастири и поједина браства. Ово тврде многе хрисовуље појединпх византиских владалаца и великаша дане манастирима. Према томе милостиња не беше главни извор манастирскнх прихода, неспореднн. На стр. 34. писац наводн