Просветни гласник

РАДН.А ГЛАВНОГА НРОСВЕТНОГА САВЕТА

413

како РајиЛ велн, да је онај калуђер, што је дошао Немањином двору, бпо Србин а не Рус, као што велн Теодосије. Међу тим овде је умеснпје узетп оно што вели Теодоснје, као писад с краја XIII илн почетком XIV века, но шта вели Рајић, који је непоуздан као нзвор за доба Св. Саве. Дакле излишно је било и помињатп шта вели Рајнћ. На стр. 41. н 42. ошпиран је онис и псторија манастира Русика. То је требало краће пзвести п то у напомени, испод текста. Иста развученост налази се у У одељку овога дела. Што сам напоменуо за манастир Русик у IV одељку , вредп и за манастпр Ватопед у овом одељку (стр. 55. и 56.). Друкчије је требало рећи и о иесмама народним, које постадоше услед одласка Св. Саве у Св. Гору (стр. 57.-59.). Одељак VI носи паслов : . Ириљике у Бугарској и Византији 1186-1107. Рашка у то доба ". Овај одељак норед тога што је сувишан у овом делу, јер нема нпкакве везе са жнвотом и радом Св. Саве, нма грешака у погледу историје. На.стр. 61. писац вели: „Стара бугарска држава преста године 1018. живети својим животом и цар византиски Василије, прозвани Бугароубица, постиже успех за којим су жудели његови предходннци' - . Ово.не стојн. Бугарска, н то стара бугарска држава пропала је под ударцима грчкога цара Јована Цимискије 971. године и потпала под власт грчку. А држава, коју у Маћедонпји заснова брсјачка кућа Шншмана Мокре , п која крајем X п почетком XI века обухваташе све српске земље с десне стране Саве п Дунава заједно с Маћедонијом , писац , ваљда , неће сматрати као „стару бугарску државу". На стр. 64. свога дела писац велп: „Управу над Бугареком прими Нетар (разуме се после убиства Јована Асена) , али и он погибе од руке домаћег убице 1196., а крзху брода државног узе трећи брат Иван, који настави борбу с Византијом. Још одлучнији бејаше новп владалац Јован или Еалојан, који у бугарској историјн има особити значај". Овде писац узима од једнога владаоца два. Иван , као трећи брат Асена п Петра не ностојп. За њега не зна историја, но је трећи брат, који је узео владу у своје руке после убиства Петрова, био Јован илп Еалојан, те никако нема места некаквом Ивану. На стр. 65. ппсац вели: „У то се доба осећала у Европи велика ужурбаност у спремању за нов поход крсташки, коме би на челу бпо сам пмператор Барбароса, јер је султан Саладпн г. 1187. освојио Јерусалим и срушно крсташко царство јерусалнмско. Тај је поход имао да се креће током средњега Дунава и да прешавши Дунав уђе у царевину византнску..." У овом наводу погрешно је то, што ппсац велп „коме би на челу бпо сам император Барбароса". На челу овог крсташког рата беху поред Фридриха Барбаросе и француски краљ, Филии Август и енглески краљ, Ричард Лавово срце назван. Осим тога не стојн ни оно, да се поход пмао да креће током средњега Дунава. Туда је прошао само Барбароса, а другн се део крсташа овога новог нохода кретао Средоземним Морем. Писац у покретима бугарским крајем XII века није се послужио пзмеђу осталога ни онако значајним делом за то време бугарске нсторије као што је оно 0еодора Усиенскога: „Образоваше втораго болгарскаго царства", које је пзашло 1879. год., ма да га помпње доцније у напоменп међу изворнма на стр. 144.