Просветни гласник

414

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Најпосле цео овај одељак VI сам за се потпуно је излишан у овом делу, јер нема баш ннкакве везе са животом н радом Св. Саве. Одељак VII носи наслов: „Немапиии ратови и усиеси. Стрез. Погибија на Морави 1191. Немања устуиа иресто сину. Његов одлазак у Студеницу и Св. Гору. Света Гора и . У овом одељку излншно је, но мом мишљењу, све оно што предходн Немањнну одступању с престола, а од силаска Немањнна с престола па до краја овог одељка треба да се спојн са VIII главом у једну целпну, јер све оно напред нема ни споредне везе са жнвотом Св. Саве. Осим тога пнсац. вели да се, говорећн о Добромнру Стрезу, послужпо византпским писцем Н. Хонијатом , или да га назовемо правим његовим именом Никитом Акомнитом. Међу тим текст, који наводи на стр. 76., а који се тиче пораза Немањина на Морави, не одговара орнпшалном тексту Акомннтином. Изгледа да га је писац узео из некаквога нетачног превода. Како писац није навео татан наслов дела Н. Акомните, ни годину, кад је тај нревод изашао, па ни на ком је језику, а нема нп стране, са које је цитат позајмљен, то не могу нагађати са кога је издања и чпјег превода позајмљен горњи текст. Кад говори о Стрезу, кога баш поменутн Никита Хонијат зове Хризом, такође се није послужио делом 0. Усиенскога. То није учинио ни доцније кад говори о сукобу између Стреза и Стевана Немањића. Одељак VIII носи наслов: „Немања - Симеон и Сава у Св. Гори — у Ђатоиеду. Путовање ио Светој Гори. Савин иут у Цариград. Сирема за зидање Хилендара. Везе с ЈРашком. Подизање Хилендара. Прелазак у нову задужбину. Смрт Симеонова. Сава у Светој Гори и Солуну". Овај одељак простире се од стр. 94.—144. Пун је навода из живота Св. Симеона и Св. Саве. Има доста пишчевих претпоставака, за које бих ја желео више доказа или вероватности, вазда обзирућп се на време у коме је Св. Сава живео. Од тих претпоставака истаћи ћу само неке. Тако је врло слаба она нретпоставка о одласку неких великаша Немањиних с њим у калуђере и у Св. Гору. Исто тако не слаже се с временом , с мислима и погледима доба Св. Саве онај закљутак, да су Сава и отац му Симеон, као калуђери, желели да „створе — разуме се по ондашњим појмовима — модерну државу с погодбама како за полптпчко тако п за култ) г рно даље развпјање њено" (стр. 105). Сличан је овоме и закључак на стр. 106., тако исто и оно шта је Сава мислио и осећао кад је отишао у Цариград (страна 107.-108.). Оспм тога у овом одељку има на више места неисправних места. Тако иа стр. 120. у напомени под * писац узима као први пнсан споменик старе српске писмености писмо босанскога бана Кулина Дубровчанима из 1189. год., а Хрисовуљу Немањину манастнру Хиландару „по старини као ,,други нареду иисан сиоменик старе сриске иисмености у оиште". 1 ) Према данашњем знању из историје старе српске књижевности ово је неистинито. Ако је и омашка пера није смело бити. На стр. 137. и 138. писац говори о годинама смрти Савине матере једно, а на стр. 143. друго, те тако није доследан, наводећп годпне на једном и другом месту неједнако. Непотребна су у тексту самога дела она места, која се односе на опис и историју појединпх светогорских манастира, као Кареје, Иверског и т. д.

') Курзив је наш.