Просветни гласник

520

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

књижевности н сриску псторнју) п Владислав Вулићевић (за францускн језик). Испитп су били: општи 23. марга, пнсмени 29. марта н стручнп 31. марта ове године. Као домаћн састав кандидат је обрадно раније одобрену му тему 0 узроцима и иоеледицама тоилоте са обзиром на 1 'сј-Љлсаков и Мариотов закон; на пнсменоме нснпту нзабрао и обрадио од лредложеннх тема ову Услед каквих се сила јавља еластичност и каквих врста елаетичности има. По свршетку усменога стручнога, испита нсгштни је одбор, проденивши одговоре кандидатове на томе нспнту, једногласно одлучио: да кандндат нз стручннх предмета није показао ноуздану снрему, п да према томе, у вези чл. 114. п 131. закона о средњнм школама, нпје положио професорски исшгг. 31ихајлу СтојстчевиКу бнлн су у нспитноме одбору : председнпк др. Милан Јовановић-Батут, п чланови: Божндар Прокнћ (за опгату историју средњега и новога века), др. Ннгеола Вулић (за ошпту историју старога века), Мпленко Вукићевпћ (за срнску нсторпју), др. Јован Цвнјић (за географију), Миленко Марковић (за психологнју, логпку, педагогију и методику), Лука Лазаревнћ (за српску граматику, историју сриске књижевностн н срдску историју), Сретен Стојловпћ (за школско законодавство н школску адмннистрацију) и Владислав Вулићевнћ (за француски језик). Испити су били: општп 28. марта, писмени 19. априла, испит из стручних иредмета 21. апрнла и практнчни 24. априла ове године. Еао домаћи састав кандидат је обрадио раније одобрену му тему Проиадање феудалног режима и мрогрес краљевске власти у Француској; на писмевоме испиту одабрао је п обрадио тему Утицај Иааолеонових ратова на први сриски устанак; на практичноме пспиту држао је предавање у VI разреду Гимназије Вука Стеф. Караџића 0 Мурату I. По свршетку свих испита нспитни је одбор једногласно одлу-

чио: да је кандидат задовољио одредбе члана 131. закона о средњим школама и да је иоложио професорскп испит. Милош ТрифуновиИ одустао је од полагања професорскога исппта после оиштега, испита, те је испитни одбор тога ради прекинуо сваки даљи рад по његову испиту. Њему су били у испитноме одбору: председник др. Милан Јовановић-Батут, и члановп: Сава Урошевнћ (за минералогнју), Жпвојин Јуришић (за ботанику), др. Војислав' Ђорђевић (за зоологију), др. Јован Цвијић (за географију), Милутин Драгутиноппћ (за српску граматику, историју српске кмжевносги и сриску историју), др. Војислав Бккић (за исихологи.ју, логику, педагогију и методику), Михајло Марковић (за школско законодавство п школску администрацију) п Владислав Вулићевић (за францтски језик). Општи је пспит био 7. фебруара ове године. Као домаћи састав кандидат је био обрадно тему Јстра човека с. иогледом на јетру животиња. * Новији радови академика и проФесора Великв Школе др-аЈовзна Цвији-ћа на страним језицима. Поред радова објављених на срискоме језику, академик и дрофесор географије на нашој В. ПТколи, др. Јован Цвијић, у последње је добаобогатио науку н овим својим радовпма, објављеним на чешкоме, францускоме п немачкоме језику: Ерас (карст) у чешком 81ол г шк паисиј, 1899.; /' еродие д1асгагге <1апз 1а Тетп&иТе с1ез Ва1Јсат, у парнском Аппа1еб с1е Сео§гар1пе, св. II. за 1900.; />« ј~огте Ае 1а Ретпзи1е ћаЛкаплцие, у Ви11. Ле 1а бос. с1е.§еогп'. с1е Сепеуе, 1900.; Вге Уегтеззипд пег тасесЊпгвскеп 8ееп, уог1аиК§ег Вег1сћт, А1)ге§'е <1е 1а бос. ћопдг. с!е Сео§гарћ1е, \<д00.\Могр1го1одгзсТге ип& д1асга1е ШџАгеп гп сЈеи деМгдеп Бозпгепз. с!е$ Неггедо^гпа ипс1 Мотепедго, у Аћћапсиипдеп с1. к. к. ^ео^г. Сгебе11.111 \\леп, св. Т1 1900.