Просветни гласник

Б Е Л

Е Ш К Е

521

Прослава патријарха БранкоВИ^а. — На Ђурђев-дан, 23. апрнла, ове годнне навршило се еедамдесет година, како је рођен архијепискон карловачки и нахријарх срнски, Георгије БранковиИ , а десет година како седц на српској патрнјаршијској столпцн. Патрнјарх Брннковић рођен је 13. марта 1830. године у селу Кулппну, у Бачкој. Отац му је био свештеник. ВранкоБпћ је изучио основну школу у Сентп, прва четпрп разреда гимназнје у евангеоској гимназији у Ст. Врбасу, петп п шести у Баји и философију (саДашњн седми и осмп разред гнмназнје) у Нађкерешу. 1848. годпне иорао је, због ондашњих прилика, прекннути школовање, те је годину дана ласнпје ступио ујавну службу као варошки нодбележннк у Сенти, где је остао до 1852. године. Те године, у месецу октобру, ступи у Богословију у Сремским Карловцима и одлично је сврши 1855. године. 0. децембра 1856. годнне епископ бачки Платон Атанацковпћ здђаконио га ; на Божић исте годнне буде Бранковић иосвећен за свештеника и одређен за капелана своме оцу. 1859. г. Сомборци га изберу за свога пароха н лротопрезвитера, те оде у Сомбор, где је 1862. године постао управитељем српске учптељске школе, Школом је управљао пуних десет година, до 1872., одликујућп се велнком дреданошћу према школи и омладини п ретким разумевањем школскпх послова. Оставши удов, ступио је у моиашки ред и 7. маја 1882. године бно је пзабран за епископа темишварскога. 21. апрпла 1890. године изабрао га је српскп народни и црквени сабор за архијепнскопа карловачкога п патрнјарха ерпскога, 24. аирпла цар је ову одлуку потврдио и већ 29. истог месеца патријарх Бранковић је бно свечано уведен у своју натријаршијску столицу. Патрнјарх Бранковнћ је, за свогадесетогодшињега управљања православном српском црквом у Угарској, учплно много за српске школе у там. кра-

јевима као и за просветно н културно напредовање свога народа у опште. Већ 1894. годпне основао је Фон^ св. Саве , којп је намењен за издржавање српских школа у Угарској, а у којн је патријарх Бранковнћ први нриложио 20.000 круна, упућујућп н свавога родољуба, да колнко може прилаже томе фонду, У своме месту рођења нодигао је основну школу, утрошнвнш на то до 30.000 круна, У Беломе Брду подигао је школску зграду, која вреди 16.000 круна. Напредовању там. српских, стручних и средњих школа такођер је знатно помагао. Још као сомборски прота нздржавао је готово редовно но неколико прпправнпка сомборске учптељске школе. Кад је 1894. године одељена сомборска мушка учитељска школа од женске , одмах је купио потребно земљиште и подигао зграду за мушку учитељску школу, утропшвши на то преко 60.000 круна. Фондовима. новосадске и карловапке гпмназнје помагао је богатим прилозима, а наставнике овнх школа задужио је вечитом захвалношћу, јер им је његовим настојавањем признато право на пенсију. Патријарх Бранковић је настојавао и на образовању там. срнскога свештенства оба реда : за спрему и образовање монаха бко је установио нарочпту школу у манастиру Хопову и за све време њенога шестогодишњега трајања сам је лично вршио врховни надзор н председавао је на испитнма; за што бољу спрему свештеника, којп бн били иравн духовни пастири своме стаду, ирнложио је две стотине хиљада круна за подизање дома, пз кога ће пзлазнти будућп срнски свештеннцп с највпшом духовном спремом. За своју топлу љубав према своме народу и многе заслуге натријарх Бранковнћ је још 1883. године, као еппскоп темишварски, бпо одликован орденом св. Саве првим редом, којп му је био изволео подарптп Његово Велпчанство Краљ Милан. Прослава седамдесетогодишњице н десетогодпшњпце патрнјарха Бранко-