Просветни гласник

523

годпиг сиремљенп су ови сииси: ТгаЂгшп зргзг, од Есенофона, део други, у преводу Стјепана Сенда и Мартина Кузмића; К1азгспа (Ио1одгја, упута у поједине стрз 7 ке класичне филологије, од Миливоја Шрепела, и НгмШсе пагоЛпе рјезте, књига четврта (з1}'хамедовске јуначке ијесле). Све се ове књиге Матичпне одликују лепом техничком опремом. То је у осталом и знатно претежнија страна у њима. Ми ћемо гледати, да у свескама за овом упознамо чнтаоце Просв. Гласника, ма п у најкраћим цртама, и са садржином ових књига.

НОВЕ КЊПГЕ II ЛИСТОВИ

књиге Матпца Сриска. ЖИВОТ И рад Др -а Јована Хаџи^а СветиЂа. У спомен прославе стогодпшњице од рођења његова. У Новом Саду. Штампарија српске књижаре Браће М. Поповића 1899. 8 3 , стр. 134. Прошле године, у првој половинн месеца септембра, навршило се сто година од рођења др-а Јована Хаџића (Милоша Светпћа), који је својим радом на иољу наше књижевности, просвете п културнога рада стекао лепих заслуга. Матица Српска, којој је Хаџпћ дао живот, име и иравац, свечано је прославила стогодишњицу Хаџићева рођења, и том су приликом држани свечани говори у сиомеи н славу оснивача Матичина н нначе заслужног радника на српском културном пољу. Али Хаџић је са много страна утицао на културни напредак нашега народа. Управа Матице Српске желела је да се свака грана Хаџићева рада досто.јно оцени и прикаже, п обратпла се по.јединим људима, који су били боље упознатп с поједпнпм гранамарада оснивача Матичина; овп су се одазвалп томе позиву и њиховп прилози, заједно с говором Матичина

секретара Савића на самп дан прославе стогодишњице Хаџићеве, прикупљенн у овој књизи, дају доста потпуну и прилпчно јасну слику целокуггнога рада др-а Јована Хаџића. У овој је књпзи шест прилога: четири од М. Савића и по један од Слободана Јовановића и Т>орђа Магарашевића. На првоме месту је прилог Милана Савића Оснивач Шатице (Јриске. У толе је прилогу доста детаљно, па доста и лепо, приказан постанак Матице Српске (1826. годпне) и рад др-а Јована Хаџића око стварања тога сада тако моћнога књижевнога п просветнога средишта српскога у српским земљама под Угарском. У овоме прилогу нису -заиостављенп ни остали српски родољуби онога времена, који су много помогли, да се племенита. мисао Хаџићева оствари, али је Хаџпћу, сасвим ириродно, као најодушевл>енијем п најпреданијем раднпку око заснпвања Матичина п пницијатору за њено оснивање, устуиљено најугледнпје место. На другоме је месту прилог Слободана Јовановића Сриски законодавац, израђен врло марљиво и врло лепо. У гоме прилогу проф. Јовановпћ приказује нам Хаџнћа као законописца, расветљујућп многа места у исгорпји срцскога законодавства, иа н у политпчкој историји обновљене Србије. Хаџпћева радња на српскоме закоиодавству приказује се свестрано п објсктивно, те ће овај прплог, са ових врлина својих, врло корисно послужити п историку и правнику српском, а знатно ће помоћп и томе, да се у колу заслужних синова нашега народа да заслужно место Јовану Хацпћу, чиј је јавни рад, у разно доба. бпо или сувипге прецењиван илп потцењнван. У прилогу Савића ТЈатрон сраске велике гимназије новоеадске, који .је на трећем месту, пзноси се неколико листова пз историје српских школа у Угарској и одаје се заслужна пошта раду Хаџићеву око одржања и унапре-