Просветни гласник

524

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ђења волике српске новосадске гимназије, којој је он био много година патрон и бесплатни ддректор, п коју је, неуморним својим радом, одржао у најмучнијим данима живота њена, када је претила врло велика опасност и даљем опстанку њену. Како је Хаџић имао живог удела и у радњи српских народно-дрквених сабора и ту се одликовао као мудар политичар и одличаи Србин, нарочити је прилог носвећен овоме раду његову. Тај прилог носи натппс Посланик на сриским народно-црквеним садорима, и из пера је Мплана Савића. На петоме месту је прилог 'Борђа Магарашевића Српски књижевник , у коме се хтела приказати књижевна радња др-а Јована Хаџића. Хаџић није имао великих успеха у својнм књижевним пословпма, али опет књижевни псторик наш не може ироћи мимо њега, а нарочнто и тога ради, што је Хаџић својом појезијом везао своје име за осиивача и до сада најбољега представнпка псевдоклацицпзма у нашој новијој књижевности, Л. Мушицкога, а својим живим участвовањем у борби око реформе српскога књижевнога језика и правоииса са именом оца наше новнје књижевиостп, Вука. Дакле, баш је од потребе било, да наша књижевност добпје што потпунију н што јаснију слику Хаџићева књнжевнога рада, и у овоме прилогу Ђ. Магарашевића ваљало је да нам књижевни рад Хаџнћев буде свестрано и потпуно приказан. На жалост Магарашевић нпје имао успеха. Слика о Хаџићеву раду, коју он овим својим прилогом приказује српским читаоцима, и сувише је бледа и сувише замрљана, те Матици Српској остаје, да се накнадно одужи с-воме оснпвачу, прнказавпш његов књижевни рад у потпуносги и јасностн. На последњем је месту оиет прилог Милана Савнћа Јован ХаџиЛ, у коме се износе биографске црте о Хаџићу, да се види, „ко је п какав је нначе био човек, којп је толпко радно, којп

се неуморно трудио да учиии своју дужност према народу српском". Ова књига о животу и раду др-а Јована Хаџића, и ако су њој Ирилози нејоднаке вредности, бнће свуда лено ирпмљена и знатно ће помоћп, да се створи нравилан суд о јавноме раду Хаџићеву, који је дуго времена био сувише прецењиван. а после, опет неправедно потцењнван. Нека је хвала управи Матице Српске, што је показала оволпке добре воље, да се одужи успомени оенпвача Матичнна. * Историја српскога устанка. Од Лазара Арсенијевијга-Баталаке. Део други. Београд. Штампано у штампарији ЈКраљевине Србије, 1У99. . х °, стр. 485. —973. У овој је књизн продужењг п завршетак Баталакине Историје првога српскога устанка, коју издаје Српска Краљовска Акаде.чија из Баталакина фонда, који је код ње на руковању. У овоме су- делу књнге 8., 9. н 10. и у њнма је изложен ток ирвога срнскога устанка у 1809., 1810., 1811. и 1812. години. Иоследња година првога устанка није приказана. У овој је књизи иуно грађе за нашу новпју историју, те ће добро доћп свакоме, ко се бави проучавањем наше нсторпје * 0 законодавним границама између цркзе и државе. Приступно предавање из црквенога права (8. фебруара 1899. год.) Од др-а Чедомиља ШитровиЛа. Београд. Штамнано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1900. 8°, стр. 34. У овој се књижици третира једно врло важно правно питаи.е, које додирује готово све предмете црквенога нрава, и у неколнко износп п цео преглед самога црквеаога права. Писац третира пнтање у обиму, у коме може битн једно нриступно предавање на нантој Беликој Школн. те не треба ни омекпватп, да ово пптање може