Просветни гласник

Б Е .1 Е

Ш К Е

525

бпти у тако маломе обиму детаљно и исцрпно разрађено. Пнсац разликује три области у правноме животу цркве : обдаст иисто црквеног законодавства ; област чисто државног законодавсгва у иогледу цркве или живот цркве који подлежи одредбама државних закона, и област заједннчког законодавства. * Иво Ћгтико. Са јадранских обала. Кратке прпче. У Мостару. Издање и штампа издавачке књижарниде Пахер и Кисића, 1900. 16°, стр. 88. (10. свеска Мале Библиотеке. Иво Ћипико је тек од скора повнат т нашој килжевности, али је својим ирпчама лтпео већ обезбедити себи доста угледно место међу српским прпповедачима. Као раније Љубиша. тако је и Ћшшко привукао иа се пажњу и предметима, које обрађз 7 је у својим причама. и начпном приказивања, и језпком, који је пстина местимице и сувише претрпап провпнцијализмпма. Сасвпм је, дакле, на своме месту, што је љеговпм иричама уступљено место већ међу првим свескама Мале Бнблиотеке, која врегиеном треба да буде зборннк, у коме ће бити без мало све краће приче наших млађих ирииоведача, те тако да буде п као иеко огледало наше новије приповетке. У ово.ј је књижици шест „краћих прича" Ћипикових : На растанку, На сунчевој жегп, Биједа, Невјера, У железничком вагону и Алелуја. II у њима, као п у Прпморским Душама, Ћипико прнказује своје кршно приморје, црта поједине стране живота нашега народа, којн живи на јадранским обалама. Прпчање је доста орпгннално, приказпвање живо п доста занпмљиво, алп песимпстпчка црта, коју запазисмо ц на странама Приморских Душа, овде се сувпше испољава, па се меетимице пде у овоме чак до крајних гранпца. И ми не мислпмо да је живот човеков тако лак; пма у њему трња, те како мпого, алп се

нађе у њему поред трња и по која ружа. Уреднику Мале Библиотеке не можемо . баш поводом ових Ћипикових прича, не замерптп, што за приче које уноси у Малу Бпблиотеку, а које су већ пре тога штампане у лпстовпма или п засебним издањима, не казује, где је која штамиана. Бележењем овога Мала ће Бпблиотека само добити. Неће ваљада помишљати, да ће неказивањем овога створнти код чпталаца уверење, е се у Малој Бпблпотецп објављују све нове стварп. Читаоци иеће тражити од уредника Мале Бпблиотеке, да им даје само нове стварп, већ ће желети, да пзбор буде добар и да не буде впше каквих ТЈ>18Јес1а. Забавник Српске Књижевне Задруге. Свеска 13. Београд. Штампано у Државној Штампарији, 1900. У овој је свесци Забавника завршетак прве књиге романа Ч. Дпкенса Давид Еоиерфилд н прве књиге романа Лава Н. Толстога Рат и мир. * Будућкост наших манастира. РаСправа. Написао Чед. МарјиновиК, секретар нишког духовиог суда. Ниш. Штампарија г Борђа Мунца, 1899, 8°, стр. 32. У овој се књижицн' огледа оцртати будућноСт наших манастира, чије стање данас није ни мало завидво, п које као да и у будуће неће битн боље. Писац у почетку нзноси матерпјално стање нашпх манастира и указује на штету, коју бисмо имали пропашћу манастпра, коју назире у будућностп, ако се материјалие прилике наших манастпра не би цоправиле. Тиме је готово у овој књижици ц завршено цртање будућностн напшх манастира. Оно остало, што захвата готово две трећнне ове књнжице, погледп су лишчеви на калуђерство п морал у опште п нема везе с темом, коју је пнсац желео у својој књижици да обрадп. *