Просветни гласник

526

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

Говор Нанисао Јован Јанко Кнежевић. У Ср. Карловцима. Срцска манастирска штампарија, 1890. 8°. стр. 42. (Прештампано нз ..Новог Васиитача" за год. 1899.). Говор је најважније средство за међусобно споразумевање људи, и о њему се у овој кн-ижицп расправља. Напред се говори о говору у опште, па онда пду редом ови одељци: Физиологија и психологија говора; Психомеханика говора, Артнкулисан говор и образовање му, Развијање и логика говора, Говор у изрекама, Закључивање, Образовање говора у дому родитељском и друштву, Образовање говора у опће, Образовање говора у школи и Завршна реч. * Куда води кућна неслога и свађа. Српска Штампарија у Загребу, 1900. 16°, стр. 16. (Хришћанска Књижица проте Јов. Петровића, бр. 4.) У нашем народу доста је ружних навпка, које треба искорењпвати. Лепо спремљена књига најбђље у овоме може послужити, те је и прота Јов. Петровић почео у читавоме низу књижица проповедати противу свега што у животу нашега народа није добро. Ово је већ четврта књижица у томе низу. У њој се устаје противу неслоге и свађе и препоручује слога и љубав у животу. Поуке су лепо изложене и местимице су нроткане примерима из бпблије. Што поменусмо за трећу свеску Хритћанске Књижице, понављамо и овде: у овим поукама народу нека је впше примера и они нека су из живота; тада ће поука бити лакше усвојена и имаће јаче дејство на читаоце. Лепа је страна Хришћанске Књижице и мала цена, по којој се продаје : свака свеска стаје само нет пара, а свака чини за себе целину. Да су само, уз то, свеске нешто обимом веће, а са много мање библпјских цитата у тексту! *

Ро1јзко сујјезе. /1пгка иагоДпЉ рпроуцескка \г Возпе 1 Неггезоуше. Рг1са ЈеИса ВеГогпе-ВегпаЛгИсоозТса. 1Ј Ха§ге1ш. Нак1ас1от ћгу. ре(1а§08ко-кпј12еупо§а гђога, 1899. КпјјдоИзкага С. АГћгесМа, 1899. 8°, стр. 157. Приче су иајподесније штнво за младеж. нарочито ако је у њпма исказивање просто и лако, а слике су а радња жпво приказане, као што је то у народним ирпповеткама. То је, нема сумње, и изазвало ову, техннчкн врло лепо опремљену књигу, коју је пздао хрватскн педагошко - књпжевни збор као 37. свеску Књижннце за младеж.. Приче су из пера већ познате радиице на школским листовима хрватским, а и ио којем нашем, Бернадзиковске. По угледу на наше народне прнповетке она је узимала поједине мотнве из нагиих иароднпх иесама н предања народиога у Воснп и Херцеговинп и то облачила у приповедно рухо. И ако у 1. овогодишњем броју хрватскога ХаргеЉа ирочитасмо за сиисатељицу ове књиге, да је осуђена „да јој се под пером све претвори у појезп.ју",. не нађосмо у овим причама праве иојезије, ма да на неким местпма впди.чо доста јако приблпжавање народннм приноветкама. Доста је прича, које ни својом садржином не би биле најподесније за младеж, којој је књпга намењеиа. Једино, што се у овој књизи, поред лепих слика и одличне техничке нзраде, може похвалити, то је местимице лепо обрађена теиденција. Језик је онакав, какав је по хрватским школским књигама, дакле не онакав,. каквим би се у народу у Босни и Херцеговини казивале ове „народне приповијетке". листови Босанска Вила. — Добисмо итрећи број Босанске Впле. У њему су ови прилози: Барон Фра.њо Гондола; Молитва рањеника, песма Омербега Сулејманпашића: Циганка, приповетка Милке Гргурове: Веренпцп. песма Илије Будровца; Рат и мир, из-