Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

О АПСТРАКТНИМ ИДЕЈАМА ПРЕВОД С ЕНГЛЕСКОГ од Др-а Љубомира Недића Наиоменџ. — Доносимо овде, као оглед да се они на срискп преведу, Увод у Веркдијеве Принциие Људскога Сазнања. То главно дедо једнога од највећих миелилаца Новога Века изашдо је у Дублину 1710., а затим, у нечему измењено, у дрјгоме издању, у Лондону, 1734. После је оно впше пута ирештампавано, засебно, и у скуиљенпм делима Берклијевим. Срискп превод, — у којем се преводилад трудио да сачува особине кдасичнога језика и стила оригинала, и сложи их с духом сраскога језика и стила, — рађен је по узоритом издању које је од овога дела приредио А. Кембел Фрезер, ироФесор Единбуршкога Универзитета. (В. Тће ТУогкб о/ 1 Оеогде Вег~ке1еу Б. В. со11ес!ес1 ап<1 е(1Ие(1 \У1(;ћ рге&сез апс1 аппоШхопа ћу А1ехапс1ег Сашрће11 Ггазег, М. А., ш 1ћгее уоћипев. Ох1ог(1 1871. Уо1. I). У текст овога издања ушао је текст и првога и другога оригиналнога издања, с напоменама издаваоца, у примедбама, о томе шта је првоме додано, а шта у другоме изостављено. Тако Је и у српском преводу. Лреводилац. 1. Пошто ФиаозоФија није ништа друго до упут у мудрости и истини, логло би се с разлогом очекивати да ће они који су око ње највише удожили времена и труда уживати веће сиокојство и ведрину духа, већу јаснбст и извесност у сазнању, и мање им досађивати сумње и тешкоће но другим људима. Али ето видимо да је неписмена множина људи, што греде широким друмом проста здрава разума и управља се заповедима природе, махом спокојна и неузнемирена. Њој се нпшта од онога што јој је обично не чини као да му се не може наћи разлога, или да је мучно разумети га. Они се не туже да су им чула у чему год оскудна извесношћу, и ван сваке су опасности да постану скептицима. Али чим напустимо чула те пођемо за светлошћу вишега принципа, — да судимо, умујемо, и размишљамо о природи ствари, у духу нашем искрсне тисућа скрупула о стварима које нам се деггле чињагае као да потпуно појимамо.