Просветни гласник

430

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

9. II као што дух ствара себи апстрактне идеје о особинама или начннима, исто тако он тим путем (ргесшоп) иди одвајааем у духу додази до апстрактних пдеја о сложенијим бићима која садрже внше особина што коексистују. На пример, дух примећујући да Петар, Јаков, шш Јован палпчс један на другога, сдажући се у нечему обликом и другпм особинама, из сложене или састављене идеје коју има о Иетру, Јакову, или Јовану, или другу какву човеку, меће на страну оно што сваки од њих има особено, а задржава само оно, што им је свима заједничко, те тако ствара апстрактну идеју у којој све поједине имају подједнака удела,потпуно апстрахујући и одбацујућн све околности и разлике које би јој могле одредити какву особену ексистенцију. II, овим путем, веле, долазимо до апстрактних идеја човека, или ако хоћемо човештва, или људске природе; у чему се, истина, подразумева и боја, јер нема човека који не би имао боје, али да не може, опет, бити ни бела, ни црна, нити каква год нарочита боја, пошто нема никакве нарочите боје које би били сви људи. Тако се исто подразумева и раст, али да није ни висок раст, ни снизак раст, ни осредњи раст, него нешто од свију њих апстраховано. II тако н за остало. Шта више, ношто има и разних другпх створова који се слажу у нечему, али не у свему, са сложеном идејом о човеку, дух, одбацујући оне делове који су својствени само човеку, и задржавајући само оне који су заједнички свима живим створовима, ствара идеју о животипи, која апстрахује не само од сви.ју појединих људи, пего и од свију птица, зверова, рпба, и инсеката. Саставни делови апстрактне идеје о животињи јесу, тело, живот, чуства, и слободно кретање. Под телом разуме се тело без икаква нарочита вида или облнка, пошто нема вида, ни облика, који бн био заједнички свој животињи, без покрова, било од длаке, или перја, или краљушти и т. д., нити опет нага, пошто су длака, перје, краљушти н нагота особнне којима се поједине животиње разликују, те су с тога пзостављене из аистрактне ндеје. Из тих разлога слободно кретање не сме бити нн ход, нн летење, ии гмизање; ипак је оно кретање, само какво је то кретање није лако појмити. 10. Да ли други имају ове чудне способности да апстрахују своје цдеје, то они сами најбоље знају; што се мене тиче (слободно смем рећи да је немам), 1 ) ја налазим да сам у стању замнслити пли представити себи ндеје појединих ствари које сам опажао, и на различне нх начине слагати и разлагати. Могу замислити човека са две главе, или човека који би горњим трупом срастао био с телом коњским. Могу сматрати руку, око, нос, свако за се као апстраховано или одвојено од осталога тела. Али какву год руку или око замислио, оно мора имати нарочити облпк и боју. Псто тако и идеја о човеку коју себи стварам мора бити о човеку белу, илп црномањасту, или смеђу, усправљену, или погнуту,

') Овога што је у загради иема у друголе издању.