Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

429

кратка вида мора лримицати предмет ближе, те може, зар, блджим и потањим прегдедом разазнати и оно што се отело далеко бољим очима. 6. Да бих припремио дух читаоца те да лакпге схватп оно што следује, подесно ће бити да поменем понешто, као у иеком Уводу, што се тиче природе и злоупотребе Језика. Но да бих расветлио ову ствар, то ме води да се у неколико унапред дотакнем онога за чим сам, те да се обратим ономе што изгледа да је највише допрпнело да се спекулација помете и збуни, и да се произведу небројене заблуде и тешкоће у готово свима деловима сазнања. А то је, мњење као да је дух у стању стварати аистрактне идеје, или појмове о стварима. Онај који није сасвим стран у списима и размирицама ФилозоФа мораће признати да их се не мали део водио око апстрактних идеја. 0 овима се нарочито мисли да су предмет оних наука што пролазе под именом Л.огике п МетаФизике и свега онога што спада у круг најдубљег и најузвишенијег знања, у којима свима једва да се може наћи да је какво иитање претресано тако, да се не би претпостављало да оне постоје у духу, и да је он добро упознат са њима. 7. Са свих се страна признаје да особине или начини ствари никада доиста не постоје свако за се и одвојено од осталих, него да су измешани и, као, сложени, више њих у истом предмету. Али, казују нам, пошто је дух кадар да расматра сваку особину за се, или апстраховану од оних других особина са којима је она уједињена, он тпм начином ствара себп апстрактне идеје. На пример, опази се видом какав предмет који се простире, бојен је, и покренут: дух разлажући ову смешану или сложену идеју у њене просте саставне делове, и сматрајући сваки за се, изван осталих, ствара апстрактне идеје протезања, боје, н кретања. Не као да би могло бити боје и кретања без протезања, него само као да би дух могао стварати себи аистракцијом идеју боје нзван протезања, а идеју кретања изван и боје и протезања. 8. Затим, дух, иошто примети да у појединнм протезањима што се чулом опажају, има нечега заједничкога и општега, а у другим стварима што су особене, као овај или онај облик или величина што их разликује једно од другога, одвојено сматра или издваја оно што је опште, правећи отуда сасвим апстрактну идеју о протезању које нити је линија нп поврпшна, ни чврсто тело, нити има облика, ни велнчине, него је идеја потпуно оделита од њнх. Исто тако, дух, изостављајући у појединих боја што их чулом опажамо опо чиме се оне једна од других разликују, а задржавајући само оно што им је свима заједничко, ствара идеју боје апстрактно, која нити је црвено, ни плаво, ни бело, нити каква год одређена боја. И на псти начин, сматрајући кретање одвојено не само од покренутог тела, него и од Фигуре коју оно описује, и од свију особених праваца и брзина, ствара се апстрактна идеја кретања; које подједнако одговара свнма особеним кретањима што се могу чулом опазити.