Просветни гласник

432

ИРОСВЕТБИ ГЛАСНИК

животиња нипошто ие могу уздићи до аистраховања. Ади ако се ово буде узело за особину којом се разликује та врста животиња, бојим се, мораће се многи од оних који пролазе под људе, убројати међу њих. Разлог који се овде наводи зашто не бисмо имали основа мисллти да животпње имају апстрактних општнх пдеја, тај је, што не видимо да се служе речима идп каквим год општим знацима; што се оснива на овој претпоставци да употреба речи доноси собом да има општих идеја. Из чега мзлази да су људи, који се служе говором, у стању да апстрахују или генералишу своје идеје. Да је ово смисао и наводи пишчеви, показаће даље његов одговор на питање које ставља на другом месту: „Пошто су све ствари што постоје само посебне, како се долази до општих назива?" Одговор мује: „Речи постају општима када се учине знацима општих идеја." Покушај о Људскоме Сазнању Кн>. III. гл. 3. §. 6. Али изгледа као да реч 1 ) постаје општом када се учини знаком, пе за апстрактну општу идеју, него више посебних идеја од којих она сваку, једну као и другу, пред дух изводи. На пример, када се рече „иромепа у кретању сразмерна је утрошеној снази", или, да је „све што има протезања дељиво", ови се ставови имају разумети о кретању и иротезању у опште; а опет не излази да они износе пред моју свест идеју кретања без покренутог тела и каквог опредељеног правца и брзине, или да морам схватати апстрактну идеју протезања које нити је линија, ни површина, ни тело, нити је велико, ни мало, бело, црно, ни црвено, ни друге које одређене боје. Само по себи се разуме да, какво год особено кретање сматрао, било оно брзо или споро, перпендикуларно, хоризонтално, или косо. п на какву год предмету, аксиома о њему подједнако важи као истинита. Еао што важи и она друга о сваком особеном протезању, не гледајући на то, да ли је оно линија, или тело, или било оно ове или сше величине и облика. 12. Разгледав како идеје постају општима, можемо у толико боље судити како се речи чине општима. А овде ваља напоменути да ја не одричем апсолутно да има општих идеја, него само да има аистрактних општих идеја, јер на местима која смо навели, где се помињу опште идеје, вазда се претпоставља да се оне стварају апстракцијом, начином који је изведен у одсецима 8. п 9. Ако, сада, хоћемо да придамо смисла нашим речима, и да говоримо само о ономе што смо кадри схватити, .ја мислим да ћемо нризнати да идеја, која је, када се за се узме, посебно, постаје општом, када се узме да представља или да заступа све посебне идеје исте врсте. Да ово расветлимо примером, узмимо да какав геометар изводи методу како се праЛа линија дели на два равна дела. Он повуче, На пример, црну линнју од палца дужине: ово, Што је по себи. посебна линија, при свему томе, с погледом на оно што значи, је општа, пошто је тако узета да представља све посебне лпније без разлике; тако, да

Ј ) 5' првол издању —

»На ово се не могу сдожити, пошто сам мњења да реч (< , и т. Д.