Просветни гласник
438
ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК
ствари ништа друго до последида животннх појава нижнх сићушннх организама, бактерија, као што смо то и раније напоменуди. Према томе је јасно да добро развијенп зубн, а такви су само они, код којих су соли калцијхума чврсто везани за органски део, могу лакше датн отпора разнпм шкодљнвим Факторпма, који се у устима развијају, но рђаво развијени. Ту се намеће нитање: да дп смо ми у стању утицати у ма ком погледу на само развиће зуба ? Већпна зубних лекара слаже се у томе, да се п добри као п рђавп зубп преносе с родптеља на децу, дакле, да п ту на првом месту игра велпку улогу само наслеђе. Сем тога и начин жнвота нма јаког утпцаја на развиће зуба. Све оно што у опште утнче на целокупно телесно развнће, мора се односити и па зубе, јер п на њих особито за време њиховог развића, утпчу поремећаји у псхранп као п многе друге разне болестн. Даље је од велпког утицаја п сама храиа на развиће зуба. И онп не праве пзузетак од правилаЈ да један неупотребљавани део заостаје у- развићу према другом .чного употребљаваном. Из обнчног нскуства се зна, да деца која се подижу меком храном, кашом и т. д. добију махом рђаве зубе. 1 ) Кад се код неког народа више генерацнја (покољења) узастопце не би никако служнле зубима, нема сумње, да би се поступно добивала све лошпја структура зуба. С тога у последње време многи препоручују чврсту храну, нарочито тврд хлеб. У опште се може само то рећи, да деци не треба давати сувише мекану храну. Чврста храна не с-амо да утнче на што јаче развиће зуба, но их донекле уједно и чистп, јер притиском, који за време жвакања постојп на зубима п вилицама, изазнва се живља циркулација (оптицај крви) у периосту (покосници) и зубној пу.ши. Најзад, треба напоменути, да у вези с овнм стоји и хемијски састав хране, а нарочито колпчина потребних калцнјумових солн у њој. II ако у овом питању ннје постнгнута потпуна сагласност, опет зато неће бити на одмет, да овде поменемо неке податке, као резултат дугогодншњих радова на томе послу. Тако се на ир. зна, да у неким случајевима постоји оскудица у калцијуму и да услед тога обично наступа поремећај у развнћу костију или зуба, нли и једних и других. Вбзе , 2 ) приликом својих испнтивања о кварењу зуба у народним школама, нашао је, да су зуби тамо, где је земљиште — а према томе и вода богато калцијумом, много јаче развнјени но у местима где у земљишту има мало калцијума. Док је, дакле, код некпх уношење калцијума много веће или зато што више једу или храну са више калцијума употребљавају или воду богатију са калцијумом пију, дотле опет има многих, који поменуту колпчину калцијума са храном не узимљу и услед тога, можда,
*) Усдед тога меког својсхва већег дела наше хране зубна маса је више пороана (шудљикава), виличне кости су слабије развнјене, а с тил у вези и положај зуба збијеиији и кривљи. 2 ) ОезГеггегсЈ /.-Цпдаг. УГегШја1гг88с1ггг{1 јиг ЕакпЋепкипде 1894, Не& 4.