Просветни гласник

28*

НАУКА II НАСТАВА

439

не добију онолико, колико им је за грађење скелета потребно; међу последње долазе нарочито деца из нижих кдаса која се рђаво хране н сви они, који у гдавном уиотребљавају храну у којој има махом много скробног брашна. Онде где је оскудица у калдијумовим солима, може се лако помоћи подесном променом хране плн баш и самим давањем калцпјумовпх соли. Тако у близини Брисла, у Миделкирку, иостоји завод за рахитичну децу (која пате од т. з. „енглеске болести", „коиштака"). Директор Ђг Кааз, под чијим надзором стоји обично ио 100—200 деце, не унотре■бљава за њихово лечење ништа друго до чист ваздух и здраву, калцпјумом богату храну. Трећи начин, којим се чување зуба, поред поменутог, постизава, јесте нега зуба. Каријес зуба је, као што смо већ напоменули, хемијско-иаразитарни нроцес, који се састоји из два јасно обележена стадија: одузимања калцијума самом ткању и растварању омекшалог остатка. „Киселине које су иотребне за ово одузимање калцијума ткању, образују се махом врењем из оних остатака од јела у којима има скроба п шећера и која заостану на нарочитим местима између зуба. Ја држим да су скроб п храна у којој има скроба много шкодљивије од шећера, јер се овај због лаког растварања брзо уклања и постаје безопасан. Скроб се пак лепи за зубе и остаје дуго на њима, те на тај начин његов утицај бпва много штетнији. Само кад се шећер као саставни део нерастворљивих суистанција једе, изравњава се ои по своме штетном утпцају на зубе с хлебом". Једна од првих предохрана за одржање зуба била би, дакле, у избегавању лепљиве, у угљеним хидратима (супстанцијама које имају у себи окроба) богате хране и послађења. На место лепљивог, меког хлеба, могао би се употребљавати двопек. А лепљива, у угљеним хидратима богата послађења, као што су мекани колачи, разне торте, чоколада и'т. д. требало би, ради што боље неге зуба, у оиште забранити, нарочито деци. Да пређемо сада на оно, што је најгдавније у хигијени овога одељка, на — чишИепе зуба. Чпшћењу зуба цпљ је, да се механичким путем уклоне свн остацп од јела, у којима има безброј бактерија, а који остану на зубима н између њих. Што се овај тако важан део неге зуба пренебрегава узрок су у многоме и оне силне „воде за уста" са безбројним препорукама, као и многобројне антисептпчне „капљице и водице за зубе и уста". Све су оне . од реда биле више од штете но од користи, јер је огромна већина од нас све то употребљавала и дан данас унотребљава у уверењу, да је ■своју дужност да сачува зубе, потпуно испунила, и да после тога брижљиво чишћење зуба ником вшне није потребно. У томе је већ једна основна погрешка.