Просветни гласник

К0ВЧЕЖ1ГК

чланова шкод. одбора и грађана, па им ставити ) г задатак, да еаставе ирограм за продужне ншоде тога округа. И ово би готово било боље него скуп свих учнтеља, јер и ако стоји то, да више очпју више види, етоји опет и то, да велике гомиле често ураде мање него неколико људи. Прп сасгављању самога ирограма треба нарочито имати на уму ово: Већина, ако не и свп досадањп програми биди су сувише ведики, на зато су дади мадо резудтата. Тога се треба чувати. Ио наше.м мпшљењу најдакше се можемо сачуватп овако. Треба узети и забележиш све што мисдимо да бп требадо да се учи у овим школама. Сад треба израчунати колико ће часова имати школа у години једној. Те часове треба распоредити на предмете, а за тим видети може ли се свршити све оно што смо одредили. Ако не може, онда треба брисати што је мање потребно иди но две три ствари спајатп уједно, на иредазити краће. На тај начин не може програм бити ни велики, ннти малп, него ће битн таман ополико грађе, колико се може свршитн за време, које имамо на расположењу. Што се тиче грађе коју треба узети за нродужне школе, лако је рећи: треба узимати ствари практичне и потребне за живот; али ннје тако лако одабрати оно што је најпотребније и најкорисније. Један се заљуби у граматичку анадизу, други држи да је словенскн језик веома потребан због вере прадедовске, трећи надази да је најпотребнији симвод вере и заповести, четвртн општа исторпја и т. д. Зато би сваки при састављању програма требадо готово код сваке ствари по два и три пута да се запита: је ли ово и баш овако одиста потребно овој шкодп, иди има друго што нрече, потребније п корисније? Ми овде не можемо опширно разлагати шта би из кога предмета требало узети. Ади ћемо ппак узети неке напомене о томе. У нродужној шкоди не могу сви предмети нматп нарочите часове, .јер недељно не може бити онолпко часова колико има разннх предмета; а међутим некпм предметима треба дати по 2—3 часа недељно. Зато се морају узети само главни аредмети, а по нашем мишљењу главни су: !Ј варошкнм школама у сеоским школама 1. српски језик, 1. српски језик, 2. рачун с књиговодством, 2. рачун с геометријом, 3. дртање с геометријом. 3. пољопривредне поуке. Остади предметп могу добитн по којн општи час, када ће сеједном узети предавање из једног, други пут из другог нредмета; а у некодико ће се моћн овн предмети уносити у горе поменута три гдавна предмета. Како и на који начин се може ово нзводити, о том ћемо такође овде учинити некодике напомене. Сриски језик обухвата читање и нисање; ади се ту могу често упдести и предмети другп. Не треба се само везатп за читанку једну. него