Просветни гласник

494

просветви гласник

треба узиматн и читати књиге разне, иа и ваљаие чланке из иојединнх листова. Том ириликом, поред вежбања у лепом читању, долазн и објашњавање садржине, а ту већ, према садржини читаних чланака, може доћи и земљопис, и псторнја, и прнродне науке, и хришћанска наука и све. Ми нарочито истичимо ово читање разних књига и листова. Посде оваког читања треба заинтересовати ђаке, да и сами читају бидо исту књигу и.1и нгјјо даље, било друго или слично овом. Непрестано треба истпдати то, да се читањем може много научити п сазнати, и упућивати шта се може у којим књигама наћн н прочптати. Овако читање је за продужне школе, а не оно с граматичком анализом. Јер после оваког часа читања не само да се ђацп неће заситити читањем, него ће им се тек заголпдати радозналост н отворити воља за читањем. После овога само треба имати школске и сеоске књижнице, иа се не треба бринути хоће ли се писменост заборавити или ће је сваки сам чувати и ширити н носле школовања свога. Сем тога, оваки ђаци, доцнпје, кад буду грађани, сами ће стварати књижнице и читаонице и место по каФанама проводиће слободне часове своје тамо. Енглески радник, кад у вече кући дође, обеси о клин своју прљаву радничку блузу, умије се и обуче чисто, па онда одлази у какву , књижницу, читаоницу или на какво предавање јавно, које се за народ приређује. Код нас пак само је каФана место где се скупљамо да време и новац потроишмо, а ничему да се не учимо. На горе поменути начин продужна школа може много помоћн да и наш свет буде друкчији и бољи. Што се тиче нисања, ту на прво место долази вежбање да се пише правилно и читко. После долази вежбање у разним писменим саставима, који најчешће требају у животу. Неколико пута .је код нас нстицана потреба читања разних рукоииса. Одиста и ово треба унети у продужну школу, кад по несрећи има тако „красних" рукописа, да се човек писмен мора нарочито спремати да их прочита. Треба дакле имати једну збирку рукописа разних и вежбати ђаке у чптању истих. Алп при овом свагда треба што јаче осуђивати ружно н нечитко писање, и што јаче истицати и хвалити писање лепо и читко. Без овога читање кривих и нечитких рукописа изгледало би као да ђаке упознајемо с нечим што је лепо. Пзгледало би као да ни.је ништа писати ружно, јер се други морају навикавати да то ипак прочитају. Крајње је време да се диже хајка на накарадне и нечитке рукописе, јер смо у аљкавости и кварењу лепог нашег писања далеко отерали. Што се тиче вежбања у правилном говору., за продужну школу довољно је, да се увек у предавањнма, разговору н писању скреће пажња ђацима на погрешке, које они чине. Исправљање погрешака на тај начин биће доста и внше, него кад би се учила граматика и синтакса, баш и кад би за то било довољно времена у овој школи.