Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

495

Рачцн. Четнри вида рачунања с цедим бројевима и десетним разломцнма, познавање мера и новаца и просто нравило тројно, то је за продужну шкоду довољно. Само у овом обиму треба бирати такве задатке за рачунање какви ће овим ђацима доиста у животу долазити. Но кад велимо да задацн треба да су такви, какви ће тим ђацима требати у жнвоту, не треба под тнм разумети, да сеоска деца рачунају само о житу н брашну, а варошка о ципелама, илатну п др. Треба пазити н на то, али иоред тога нарочито треба у задацима израчунаватп оно што се у нашем народу данас не узима у рачун, а треба да се узима. Н. пр. сеоска деца продужне школе тамо, где се шљнве суше, треба да рачунају како сељаку излази добит кад шљиве прода с дрвета. а каш кад нх осуши; како кад их суши у старој својој сушници, а како кад начнни Глакинићеву сушницу; какав му излази рачун о њиви једпој кад утроши толико семена, толико надница и добије толико рода; а какав је рачун кад би иосејао други усев; какав је рачун кад њиву нађубри, а какав кад је не нађубри и т. д. Сличне задатке треба узимати и за децу варошку. А такво рачунање, поред вежбања у рачунању самом, упућује још да треба у сваком послу гледати рентира ли се то нли не. На тонаш народ не уме да гледа него ради и таљига, како су му радили стари, у старо доба, кад су сасвим друкчије нрилике биле. Сво је у исто време припрема за књиговодство, које у простом облику треба да се учи у продужним школама варошким. И сеоским школама нотребно је књиговодство и ако нешто мање него варошким. Зато е књиговодством треба и сеоску децу уиознати. За рачуном долази геометрија. Зато смо је ми у сеоским школама и стављали уз рачун. За варошке школе ставилп смо је уз цргапе, зато што се цртање у овим школама мора неговатп врло много, јер је то, због заната, један од најважнијих предмета у овим школама. Геометрију треба изучавати увек на предметима н на земљишту, увек с показивањем. мерењем, рачунањем и цртањем, а без многих деФиниција и Формула. Пољоириврсда је за сеоске школе најважнији предмет, те јој треба поклонпти најозбиљнију нажњу. Шта да се учи из овог предмета. није лако казати, јер у том послу много би имало да се народу каже. нмалоби много више иего што за то има времена и могућностн у продужној школи. Али кад не може све, онда треба одабрати оно што је најирече. А сваки учитељ, нре него што почне на овоме радити, треба добро да проучи околину своју и да увиди шта је најпрече, и како ће најбоље ђаке уверити да то не ваља, а да ваља, овако и овако. Ради овога иосла учитељи треба да се сиоразумевају са стручњацима нарочито са среским и окружним економпма; а тако исто учнтељи једне околине треба да споразумно утврде како ће радити на иослу овом. Од таквог споразума и сагдасног рада осетиће околина много бржи. и већи утицај, него кад један удара у клин други у плочу.