Просветни гласник

496

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Где се пак отворе женске иродужне гиколе, ту ће. иоуке за домаКице бптп најважпији нредмет. А у тај предмет треба одабрати што је најпотребније за наше женскпње да зна, а на шта с.е данас не обраћа пажња бпло пз незнања пли непажљпвости. Осталн предметп, као што рекосмо, не морају имати сваки за се нарочите часове, пошто толикн број часова не може бити у продужној школи. Али се може из свих узимати по што год, колико да се не заборавп оно што је у основ. школи учено и да се мало прошири. Тако н. пр. треба узети које предавање из ириродних наука и објаснитн који природни појав, а нарочито чешће узимати по пгто год о чувању здравља. Хоће ли да се понови што год из земљоииса, не мора се опет шаблонскн као у основ. гаколи: границе округа (или сад слива), па планине, реке и т. д., него се може узетп један крај, о њем изнети што год ново, што нпје учено у основ. школи, па онда пропитати мало н о оном што је изучено раније. Хоће ли се што год из историје, има песама народних, а нма чланака историјских, где ће ђаци чути што пово н на шга ће везати и обновити оно што су из историје учили. По којп пут треба испеватп ио коју изучену песму, па показати и коју нову; тако исто треба чинити и с декламацијама. Нре часова илн иосле њих, кад је време лепо, треба ђаке пустити да бацају камена с рамена, да скачу, да се рву н трче илн их уредити у редове и упутити. у марширању и правнлном ходу, те ће тако н гимнастика бити заступљена. Све је то потребно, а све се може уплести, те да иаставу учпни пријатном и гаколу милом. * Учнннвши ове напомене о ономе, гата треба да се има на уму при ■астав .Ђању програма нродужних школа, да речемо коју и о врсмену гад треба да буду иредавапа у овим школама. Законом то није одређено, а код иродужних школа, које су прошле године отворене, видимо толико разноликостн, да је готово свака имала друкчу школску годину своју н своје школске часове и дане. Толика разноликост, рекли бисмо, пе долазп од разних меснпх нотреба и прилика, него и од недовољне обавештености. Ирогале године многе продужне гаколе отваране су тек онда, кад су требало да завргае годпну своју. Већина тих гакола иочела је свој рад тек у Фебруару, а неке тек у марту, па чак н у априлу, онда, кад је у селима, настуиао највећн јек раду. Народу је, разуме се, ово било непријатно. Ако се хтело, да се ове школе омрзну одмах на првом кораку, онда је тако било добро. Нама се чини, да је тако касно отварање продужних школа било погрешка, ко.ја се могла правдати само тим, што је то почетак и што се није могло лако с тим продртн на време. (СВРЈППИЕ СЕ)