Просветни гласник

500

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

13. У Вслпко -М Крчшшру видео сам Октојих, који је куиљен у Самокову, како заиис каже од „попд Џоргнго 12 грошд сепе (године) 1822 месе1|т> декемрнд 12". — Испод овог записа стоји други, који казује да је ова књига попа Радована стредачког, коју је купио од иопа Николе из Населевца за 43 гроша 1837. г. Ваља знати да, ове цене књига нису апсодутно мерило вредности, јер су често куноване од приватних људи. Ну ја наведох цене књига онако, како нађох да је забележено на њима. 'Гих. 1 Ј . Ђорђрвик

НАША ДЕВОЈАЧКА ШКОЛА

(свршктак) У прбграму се нстина помиње прављење сапуна, али нзучавање самих рецепата врло мало вредп. Ваља настати не само да се то очигледно покаже, већ да ученице у том послу саме суделују, као и то, да се лепо изучи кување бар двеју врста сапуна: обичног за прање рубља и бољег за умивање. Може се некоме учинити да је то мало економно у данашње доба,, али ја сам уверена, да је то за сваку кућу веома корисно. Сав мрс, који се нначе редовно баца, овде је главни матернјал, и домаћи сапун не може никад стати ни ноловину куповне цене. Пма много стварчица, које су свакој кући нотребне, п које се данас једнако за новац набављају, а све би се оне могле врло јеФтино справити. Зар, на прнлику, ннје гуехота, нарочито у кућама где је потрошња већа, набављати штирак из бела света у земљи, где је 10 и 11 дин. сто. килограма пшенице! Па онда узмимо мешење хлеба. У инокосним нородицама, које дневну потребу подмирују килограмом хлеба, то н није од велнке вредностн, али задружне, и иначе развијеније нородице, не смеју се никад ослонити на иекарннцу, јер би их тај хлебац управо два пута скупље стао. II за тај посао треба вештине. Хлеб се данас може врло разноврсно. месити, може се месити црњи и бељи, може му се додавати „комлова" и кромпира, што све чини прнјатну промену на столу, а да н не номињем ону пријатност, коју домаћица осећа тиме, што је то њена рукотворина. Бојадисање пређе избачено је из новог програма за девојачку школу. За ово не видим оправданог разлога. Бпло да се пређа боји непостојаним, анилинским бојама, било да се то чпнн старим биљним, свака домаћица ваља да уме то сама извршити. У источннм крајевима Србије и нема вшпе бојаџпја по занату, већ то врше саме сељанке, само што су и оне