Просветни гласник

КОВЧЕЖИЕ

501

замениле биљне боје минералннл. II једно и друго врло је лак и занимљив носао, и у девојачкој шкоди то би се могло врдо лако изучити. Бојадисање новим бојама и није више никаква вештина, алн ни за биљне боје не треба великог знања ни особита труда. Мало је теже добити црвену боју, али се тај рад надокнађује јасноћом и постојаношћу, што се анилинским бо.јама никад не може иостићи. Наше пиротско ћилимарство хтело је сасвим иропасти зато, што су се биле почеле старе боје замењпватп новнма, и тек кад се то увидело стало се на пут овој опасној новини. Еако-би то лепо било у девојачкој школи ово бојадисање спојити с ботаником, где би се потпуно и пздвојено изучиле све бил>ке, које се за бојадиеање употребљавају, и кад би се оне у школском врту нарочито неговале и култнвисале. Извесно је да би се овим нутем у женскиња развнла љубав ка овоме занимљпвом и врло економном послу, и ми бисмо убрзо имали сриски кућевни иамештај светао п ностојан докле парчета траје. У програм је стављено да се у девојачкој школи изуче „главна иравила о кувању". Не може се претпоставитп да се то може ностнћи једино усменим казивањем, јер мени се бар чинн, да је очигледност овде од највећег значаја. Без огњишта и варјаче још се ноко ннје кувању научио. Наша је кујна тек на првом ступњу свога развитка. Са сразмерно врло много матернјала нашјестб и сувише скроман. На том пољу имало би се много што шта урадити. Нашим будућим грађанкама, које сврше девојачку школу, не би требало да је непознато, како се може многоструко кромиир употребити, гата се све може од теста справити, шта ли од говеђинв и пилежи зготовити. Не мислим да нам стране гурманске кујне иостану пдеали, али ваља знати, да је разноврснија кујна здравија и пријатнпја, а донекле и економнија. Девојачка школа, п ако не може датн потпуно вегату. куварпцу, може своје учеиице правилио упутити, како би се доцнпје у својој ку1 и развиле и усавршиле. Толико од овакве школе треба захтевати. Данашњи нрограм пз овог предмета не даје нам наде да ће девојачка школа моћи одговорити своме задатку. Овај најважнији иредмет ограничио се само на давање усменнх савета, од којих се не може ништа озбиљно очекивати. Боред тога, чинн ми се, да је и то погрешка, што је иредмет „дома%е газдинство" унесен само у Ш-ћи разред. Рачунало се, без сумње, да се у нижим разредима, због неразвијеностн девојчица, не моа;е из овог предмета ништа раније отпочети. Такво је гледшнте погрешно. Онако исто као што се у нашим домовима девојчица од дванаесте године почпње на домаће послове употребљавати н уз матер на самом послу приучавати, исто би тако требало да се н у овој школи предмет домаће газдинство проведе кроз све три године, али наравно тако, да се оно не учн нз књиге и по самом усменом казивању, већ да ПРОСВЕТНЖ ГЛАСНИК 32