Просветни гласник

564

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тражим, то је, да се читадад потпуно и јасно разбере, да ли има такве идеје и.ш је нема. А то, изгледа ми, не може бити посао који би тешко бидо урадити. Шта је некому л.акше но загледати мадо у своје рођене мисли и тамо потражити има ли у њега идеје, или може ли успети да дође до идеје ко.ја би се слагала са описом који је овде изнесен о општој идеји троугла, — који нити је косоугалан, ни правоугалан, равностран, равнокрак, ни разностран, него сваки и никоји од њих у исто доба. 14. Много се овде говори о тешкоћама што пх аистрактне идеје доносе собом, п колико се труда и вештине хоће да се до њих дође. А признаје се на све стране да је потребно много труда и напора духа, те да се наше мисли ослободе иосебних предмета и уздигну до оних узвишених спекулацпја које се баве апстрактним идејама. Пз чега излази да је природна носледица, да тако мучна ствар као што је стварање апстрактних пдеја није од потребе за саобраЛај, који је тако лак и обичан свакој врсти људи. Али, веле нам да то што су оне просте и лаке одраслпм људима, долази једино од непрестане употребе њихове и навике на њих. Ја бих, сад, рад знати у које се доба људи баве тиме да савладају ову тешкоћу п опреме се овим потребним помоћницама за споразумевање. Не може бити онда када одрасту, јер онда изгледа да не знају да дају себи таква труда; остаје, дакле, да би то био посао њихова детињства. А јамачно ће тегобни и мучни посао стварања апстрактних појмова бити тежак задатак за ово нежно доба. Није ли тешко замнслити да двоје деце не могу ћеретати о својим посластицама, и звечкама, и другим својим играчкама, док нису најпре сложили безбро.ј недоследности, и тако створили у своме духу апстрактне опште пдеје и иридали их свакоме онштем имену које употребе? 15. А ја не мислим да су оне и за мрву потребније ради иротирења сазнања но што су за саобраћај. На то се, знам, нарочито удара гласом, као да је све знање и извођење око општих појмова, са чиме се ја потиуно слажем: али опет ми се не чини као да су они појмови створени апстракцијом, а на начин, који је горе показан, — пошто се-универзалност, колико ја могу разумети, не састоји у апсолутној позитпвној природи или схватању чега, него у односу у коме је оно према носебноме које означава нли представља; откуда и бива да ствари, имена, илн појмови, и ако су по природи својој иосебне, постају оиштим. Тако, када доказујем какав став о троуглима, ваља узети као да имам на уму општу идеју о троуглу; што се. не би имало разумети тако, као да сам у стању створити идеју о троуглу, који нити је равностран, ни разностран, ни равнокрак, него само као да особенп троугао који сматрам, бпо он ове или оне врсте, то је свеједно, заступа и представља све праве троугле у онште, те је у томе смислу оишти. Што све изгледа да је врло просто и да нема тешкоће у себп.