Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

565

16. Али овде ће се упитати, откуда ћемо знати да какав став важи о свима посебиим троугдима, осим ако смо видели да је изведен о апстрактној идеји троугла која се сдаже са свима подједнако? Јер, отуда, што ће се о каквој особипи показати да она важи о којем посебном троугду, не издази да она припада исто тако и каквоме другом троугду, који није у свакоме погдеду са н.име исти. На иример, пошто сам извео да су три угла равнокраког правоуглог троугла равна двама правима, ја не могу отуда изводпти да ово важи за све остале троугле који немају ни нрава угда ни две стране равне. Жзгдеда, отуда, да заради извесноети да овај став важи у опште, треба да га понаособ изведемо за сваки посебни троугао, што је немогућно, или да га изведемо једном за Свагда из апстрактне идеје о троуглу, у којем се сви посебни подједнако садрже н који их све подједнако представља. На што ја одговарам да, и ако је идеја коју имам на уму када нредузимам доказивање, редимо, идеја о равностраном правоуглом троугду, коме су стране одређене дужине, ја могу за извесно знати да се она простире на све остале праве троугле, које било врсте или величине. А то отуда, што се доказивања не тиче ни прави угао, ни једнакост, ни одређена дужина страна. Истина, да диаграм који имам на уму обухвата све ове појединости, али зато, опет, нема о томе ни најмањег помена у доказу става. Не каже се да су три угла равна двама правим, што је један од њих прав, иди што су стране које га склаПају једне дужине. Што довољно показује да је прави угао могао бити и кос, а стране неједнаКе, и да по томе доказ опет важи. И из тога разлога ја закључујем да важи за косоугди иди разнострани оно што је изведено за посебни правоугди равнокрак троугао, а не отуда што бих био извео став о апстрактној идеји троугда. (А овде, ваља признати да неко може сматрати какву Фигуру просто као троуглу, не осврћући се на поједине друге особине, углове или односе међу странама. У толико он може апстраховати; но то никада не може доказати да он може створити апстрактну, општу, несугласну идеју о троуглу. На исти начин можемо сматрати Петра донекле као човека, а донекле као животињу, не стварајући горе поменуту апстрактну идеју, било човека, бидо животиње, у кодико се не узимље у обзир све што се опажа. 1 ) 17. Не би бидо краја, а ни користи, пратити Скодастичаре, ове ведике вештаке у апстракцији кроза све многоструке замршене давиринте заблуда и препирака у које изгледа да их је увукла њихова наука о анстрактном бићу и појмовима. Колика су чаркања и размириде, кодико ди се учене прашине подизало око ових ствари, а колика ли силна корист поцрпљена отуда по човечанство, то су ствари и сувише добро познате да би било од потребе око њих се забављати. И добро би било да су се зле последице ове науке ограничавале само на оне који је терају и ') Што је у загради додато је у издању од 1734.