Просветни гласник

772

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Свештеници и ђакони, који раде у црквеним и грамотним школама, имају још мању плату, која је у неким местима тако незнатна, да није ни толика, колико може аарадити најобичннји радник. Сад и у Русији подижу глас у корист побољшања учитељског стања. Предлажу, да учитељима народних школа буде годншња плата бар 300 рубаља, пошто тамо п обичан фабричкп радннк може годшпње зарадити 300 — 400 рубаља. Како јавља „Рускал школа", и Друштво за помагање бивших питомаца петроградског педагошког института донело је одлуку, да. ради на томе, како би се повећале нлате наставницима народних школа, доказујући, да су се знатно измениле прилике за живот од 1872. године, кад су последњи иут уређене плате наставника народних школа у Русији. Усвојен је предлог, да се у корист народних учитеља учини апел на новинаре и све у опште, па да се више не дешавају случајеви, да наставници народних школа, због сувише мале плате, напуштају наставнички позив и лаћају се других послова, за које је потребно мање и спреме и труда, а у којима је радник боље награђен. Тако су неки учитељи оставили школу, па отишли у ракиџијнице, зарађујући два и више пута толико, колико су као учнтељн имали нлате; други су отишли у обичне железничаре, где су такођер боље награђени, но што су били награђени као учитељи. * Преуређење средњих школа. Комисија, којој је стављено у задатак да проучи питање о преуређењу средњих школа у Русији, већ је отпочела свој посао. У комисији су.: неки од чланова министарског просветног савета; представници округа, у којима има виших и средњих школа; неколико професора виших школа, лекара н наставника средњих школа. Ирву седницу ове комисије отворно је министар просвете, поменувши о

великоме задатку саме комисије н значају њена рада; он очекује да ће комисија свестрано претрести н проучнти сва питања, која се тичу средњнх школа. Члановн комиснје, као људн пуни искуства у питањима, о којима ће већати, треба да изнесу све недостатке досадашњег уређења рускнх средњнх школа н да укажу на мере, којима би се ти недостацн могли отклонитп, те на овај начин да даду министарству просвете потребан матернјал, који ваља врло корисно да нослужи при доношењу измена у закону и урсдбама о средњим школама. Чланови комисије не треба да су у овоме своме раду руковођени никаквим обзнрима према овоме или ономе, н да тога ради не претресу средњошколско питање потпуно исцрпно. Нарочпту је пажњу министар обратио члановима комисије на морално и физичко васпитање ученика, на спрему наставника средњих школа и на етарањо о материјалним нриликама наставничким, као једној од првих погодаба за повољан успех средњошколске наставе. Недељно су одржаване по четири седнице ове комисије, увек под министровнм председништвом. У првим двема седницама се већало о циљу средњошколске наставе, па се носле тога прешло на претресање досадашњега уређења средњих школа у Русији, и говорило се о недостацима у томе уређењу и мерама, како да се ови недостаци отклоне. Само о овоме расправљало се у шест седница, и одређени су нарочити одбори за разраду појединих пнтања. У трима последњим седницама се претресало о недостацима досадашњнх реалака и о мерама, како да се овн отклоне. Комисија се поделила у внше одбора'за детаљннје претресање н обраду појединих питања. У овнм одборпма узеће се у претрес ова питан.а: о спроми наставника средњих школа ; о унанређењу материјалног стања н дизању угледа наставника средњих