Просветни гласник

790

ПГеСВЕТНИ ГЛАСНИК

»Г. Андри ТзорЗјевићу, Министру Просвете Београд. „Излазе&и данас из гиколе благодарно ее се&амо Ђаше драгоцене наклоности ирема заводу, из којега изађосмо, моле&и Вас, да рачунате на нашу љубав ка узвишеноме иозиву, коме се иосве&ујемо". Честитајући овим младим просветним иосленицима завршетак њихова школовања, ми им желимо, да се увек усрдно сећају својега завета израженог у овоме лепоме поздраву. п. * Седамнаеста ,У чит ељска Скупштина. — Главни Одбор Учитељског Удружења одлучио је, да се Седамнаеста Редовна Скупштина Учитељског Удружења држи 24., 25. и 26. јуна ове године у Београду. За скупштину је објављен овај дневни ред: Отварање скупштине и избор часништва; Читање извештаја Главног Одбора, Управе Фонда, Управе Школског Музеја и Надзорног Одбора; Претресање пројекта правилб Учитељског Удружења; Предлози; Избор Главног и Надзорног Одбора. * Студија о Ивану ГундулиЋу. Шведски научник Алфред Јенсен, који је већ познат са многих својих сииса о словенским народима иЈодличних превода Гор. Вијенца, Приповедака Л. К. Лазаревнћа, Мажуранићева снева Смрт Сманл-аге Ченгијћа, Бранкових иесама и др., од јуна месеца прошле године бави се у Дубровнику, прикупљајући грађу за студију о Ивану Гундулићу и његовим песничким делима. Овај најновији спис Јенсенов биће на немачкоме језику, и у њему ће бити исцрпно приказани многобројни песнички производи нашега Гундулића. У уводу овога списа биће културно-историјски преглед о Дубровнику. ❖

Књижевни фонд Радована Лази-ћа из Ваљева. — Још 1884. године је Радован ЛазиИ, трговац у Ваљеву, својим завешгањем оставио десет хиљада динара, да се образује Ењижевни фонд Радована ЈазиЛа, трговца из Ваљева, из кога ће се награђнвати књиге корисне за народ. До сада су два списа награђена из овога фонда : Живот и рад иок. Радована Лази&а, трговца из Ваљева, од проф. Милана II. Зарнћа, и Почеци словенске историје, од Ж. М. Романовића. Овај други спис је тек пре краткога времена штампан. 0 овоме фонду мало њих знају и да постоји, зато и бележимо помен о њему, износећи овде и главније одредбе из правила тога фонда. По жељи завештаочевој о његову фонду води старање професорски савет ваљевске гммназије. Главница овога фонда не сме се ни у којем случају крњити; за награду појединих списа одређен је сав интерес, и он се не може употребити на што друго већ једино на награде појединих списа. Сваки спис из популарне књижевиости, који има шири круг читалаца, може битн награђен из овога фонда. Рукописи списа, за које се тражп награда, подносе се професорскоме савету ваљевске гимназије, који нх оцењује и одређује награду, која за један спис не може бити већа од трц стотине динара. Спие, за који се тражи награда нз овога фонда, мора бити на српскоме језнку и мора чинити целину. Поједине свеске некога списа не могу бити награђене, као што не могу бпти награђени ни преводи и већ штампани списи. На штампаном листу сваке књиге, која добије награду из овога фонда, мора стајати : „Ова је књига награђена из Књижевног фонда Радована Лазпћа, трговца из Ваљева". * Матица Словзнска у Љубљани. — Оснивањем Матице Српске 1826. године постављен је камен темељац многим просветно-књижевним устано-