Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

795

у ратно доба. Рад и одмор, Правила о чтвању здравља у маршу, 0 чувању здравља пре, за време и после битке. Еао што се види и из овога краткога прегледа садржине, који исиисасмо, добар део поука у овој књизи може корисно послужпти и невојнику, те ову књигу свима топло и препоручујемо. Многобројне иоуке, које ће сваки од нас наћи у њој, помоћи ће, да што боље и дуже очувамо здравље, а: Ео се чува и Бог га чува. ❖ Коњарство. Написао А. Д. Друго поправљено издање. Загреб. Штампано у срнској штампарији, 1900. 8°, стр. VII и 68. У нас се, у добри час, све чешће јављају књпжице, намењене да послуже нашем народу као ноука у појединим прпвредним гранама. Овој је књижици предмет једна најзахвалнија грана сточарства, која се у нас тек почиње живље развијати. А књига овакве садржине већ одавно је народу била врло потребна, јер се у гајењу коња у нас још много греши. Књижица има ове одељке: 0 коњу у опште, Дпјеловп коњског тијела, Кретање коња, Крвни судови и живци, Копита, Поткивање коња, 0 зубима, Из коњског љекарства, Коњи за приплод, Запат коња, Подизање коњушнице, Тимарењо коња, Кад се купује и кад се продаје. Жалимо само, што ова књига није бар за половину јевтинија, те да је може набавити и сиромашнији српски привредник, и још простије написана, те да њену садржину може разумети обичан, а не само нарочито школован привредник. * 310УаП8ке Нутпу. V Ргаге. Шк1а<1ет Г. бттска, 1900. 8°, стр. 17. Недавно је у Прагу изишла, под горњим натписом, књпжица, у којој је, бар по натпису, ваљало да су прикупљене све словенске химне. Међутим приређивач ове књижице, намерно

нли случајно, — то мало мења саму ствар, ннје одговорио дужности, коју је имао, подухватившп се, да прпкупи „з1оуапбке ћутпу". Нарочито се огрешио о српски народ, изоставивши химну Краљевпне Србије и ставнвши црногорску химну „Онам', онамо..." као српску (згђбка улЛ. сегно^огзка). У1епо вели поводом овога Бранково Коло: „Ми бисмо препоручили збирку нашим певачким друштвима као и сваком поједином, коме је на срцу словенска узајамност, али не можемо да разумемо нити да протумачимо, зашто је изостављена српска имна: Боже правде (речп Јована Ђорђевића, напев од Дав. Јенка), кад њу пева преко два милнјуна слободних Словена. н сто хиљада српских војника, после Руспје највеће независне словенске краљевине, краљевине Србије. Ако је намерно, онда је запостављаље, а запостављање те имне свакако не служи на част приређивачу ове збирке, најмање пак оној мисли, у славу које је збпрка ова изнесена. Кад су неких племена и по трн имне овде нашле места, требала се и ова с пуним правом уврстити међу своје друге. Било ма из ког узрока да је испуштена, свакако је за осуду". А Зора вели: „Чудпмо се редакцији да је изоставила једну од најљепших, најпопуларнијих словенскпх химна Сраску химну. Ова иогрешка не да се лако извинити листови Босанска Вила. — Изишли су 5., 6., 7. и 8. број Босанске Виле са овом садржином: др. Валтазар Богишић (са сликом); Пјесма боланог срца, приповетка од Бранета; Са села, песма Б. Ценпћа; Ох, та љуби..., песма од Љубице; Мачви, од Жпв. М. Радосављевића; У висине..., песма Јована Ђ. Зорића; Злосрећно исето, новела, по Дигаспњском Р. Пејатовић, учитељ; Каноничка визитација, од М. Сацердотова; Милован Т. Јанковић, српски књижевник, борац и државник