Просветни гласник

802

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1епау, говорећи недавно у једномо своме продаваљу о језику и етнографи.ји Фурланских Словена, у уноду у.бога Вредавања оглода објаснити име В1ш)г , како су стари Римљани звали Слоћеио> Он мисли, да су Римљани тако Иазвали Словено зато, што се Воћина славенских имена лица свршава са -слав (Растислав, Јарослав, Станислав, Борисдав и т. д.). Сви су Словени, дакле, ...слави, па их због тога тако и назваше. А како јо међу римским радницима, робљом, у то доба било највише Словена, то Римљани иазваше читав ред тога свога радничкога сталежа, по Словенима, Славпма, — 8с1аУ1. Дакло, 8с1ауив је постало од 31ауиз (Слав), а но обрнуто, као што су до сада неки тумачили, Словенин (Слав) од вскуив. Према овоме, за пмо Слави (Словени) у почотку знађаху само они Словени, који су били у неиосредном додиру с Римљанима, а остала словенска племена имађаху своја посебна имена; тек касније је име Слав могло прећи на сва словенска племена. Ово тврђоњо талијанскога професора ннје з'тврђено каквим јачим доказима, као ни остала досадашња нагађања и домишљања о словенскоме имену, то ће се мучно и одржати као нраво научно тврђење. * Павле Ђанон. — 21. августа прошле годпне павршило се равно хиљаду и сто година од смрти чувенога историчара Павла Ћакона , чија историографска радња н данас служи као необично драгоцена грађа за читаве одељке у историји сродњега века. Павле Ђакон је рођен у првој половипи осмога века у Фрпулу (Рогит ЈиШ), сада Чсдаду, месту на међп фурландскога н словеначкога живља. Младићско доба провео је "Бакоп на двору лонгобардскога краља Арихиса па можда и за његовнх наследника Атаулфа и Дезидери.ја, а после на двору Арихиса, мужа лопгобардске краљице Аделдорге, ироводећи време у проучавању

старих иисаца п разних хроника. Историју је био врло рано заволео и још у младим годинама је огледао да овој научној грани што нривроди. Још док је бпо на Арпхпсову двору, написао је дело Шз1опа готана, у коме је компилаторски пзложеиа историја римска све до Јустинијана. Касније јо ступио у манастир Мои1е Сазз1по као калуђер, али је у манастиру остао за кратко вроме, јер га у брзо посло тога видпмо на двору Карла Великога, са Алкуином и другим великим људима онога вромена. На Карлову двору је провео шеснаесг година, учећи се и радећи на науци, па се врати у Мои1е Саззшо, где се посвети ппсању историје. Служећи се делом Гргура Турскога Ш8(;опа ехс1ез1абМса Ггапсогшп, Бедином хроником и многим другим, тада познатим историјским радњама, израдио је дело НМ"от 1лпцо1>агс1огигп, која почиње доласком Лонгобарда у Италију а свршава се смрћуЛуитпрандовом. Смрт је спречила Ђакона да продужи историографски рад и да напишо историју света, као што је смишљао. Умро је 21. августа 799. г. У овоме последњем делу Павла г Бакона, које и данас има своје вредности, има драгоцених иодатака и за историју словеиских народа, нарочито за најранију историју Словенаца, јер у својој историји Лонгобарда Ђакон говорп и о доласку Словенаца у Фурланску и о бојевима, које су имали с Лонгобардима, У. тој је историјн лепнх, па готово и јединствених података о доласку словенских илемена на обале Јадранскога Мора и њихову продирању у Истру и горњу Италију. Ђакон је у својнм излагањима врло објективан. То се види и по томе, што се он, говорећи о односима н честим сукобима између Лонгобарда и Словена, не устеже износити махне својих земљака. И за културну историју словонских народа пма у овој историји г Баконовој честих иомена, врло важннх за познавање народнога живота у Словона у оио доба.