Просветни гласник

РЛДЊА ГДАВПОГА ПГОСВЕТНОГА САВЕТА

695

писаца Ломонда, који не може ии у ком случају заменити класике. Као пгто Гете нли Шилер или Виктор Иго не бн бплп оно што су, кад би ко мен .ао текст у делима њиховим, та!о не могу бити нп латински писцн. С тога је Немац Но1гег, прерађујућп Ломонда, гледао да се што внгае нрибшжн тексту латпнских писаца, као што о том л сам говори: Веј г1ег 1Љегчги^Нчпб с ' е8 1'1'отоп(Г8с1|еи Висћев ђјп 1сћ ићегаП во тб§Нсћ аиГ Леп иг8ргип §Нсћеп Тех! (1ег ВсћгИШеПег кеЉв! 8игиск§е§ап§еп (УоггеЈс IX). ('ве ово дакле ноказује да лектиру у латинском језпку треба ночети класицима. Како Је од класпка иајнодеснији Корнелијо Непот, у којег су такођср биографпје велнкнх људи, то треба почетп њнм, као што се скоро свуда н,пм п почиње, само га не треба чптати са ђацпма онако, као што га је у гимназнји Краља Александра 1 нретходне годнне чнтао један паставник, којп је нрочнтао целог Корнелија Нелота (оснм Атикова зкнвота) и нрву књигу Дезарова 1>еШ Оа1Пс1, а то је немогућно. Корнелије Ненот је права, дечја књнга н с тога треба почетп читање класика и у пас, јер је опште уверење да је оп иајподеснији класик за ночетнике. Значај Корнелнја Ненота у том ноказује нам врло лепо један Француз у Кеуне с1е Ппвћ-исиоп рићПдие 1865, р. 244: 1а ПиегаШге 1а1Јпе пе поиз о№ге циеге <Гоиуга<*е р1из 81тр1е, р1из с1аћ - , р1из 1п1еге88аи1 80Н8 1а 1'огте Мо§гар1п^ие е! апес(1оИ^ие, е! еп тете 1етр8 р1из сон&гте а 1а 1ап§ие с1а881(|ие Де ћоппез еро^иев, р1из ргорге раг сопведиеп! а е1ге 11113 ауес ргоД1 еп1ге 1ез татпз (1о8 соттепсап18 (Ескз1ет, (4г1ес1пбсћог ипЈ 1а.1е11118сћег 1Јп1егг1сћ1, р. 211—212). Читање класпка треба почетп Корнелнјем у нас како због онога, што мало ире рекох, тако и због тога, што за Корнелпја Непота имамо и речник, који се одликује таквом тачпошћу, да бољег номају ни други народи. Свакој је речн у речнику дано тачно значење тако, да ће ђак моћи сваки израз врло леко п тачно иревести. 'Бацп ће, преводећн по том речнику, научпти толнко речи н пзраза, да ће моћи лако прићн и читању сваког другог класика, што се у школи чита. Речвик је, велнм, тако нзрађен, да ће не само одлпчии н врло добри, већ н добри ђацп моћи коитролисатн н самог иаставнпка, с.амо ако буде немарљпв у својем предавању. 26. фебруара 1900. годнне. Пеоград. -Захвадан Савету Јанко Дукић Ирсма овоме реФерату г. Лукића Савет је одлучио : д;| се овај превод не може употребити у пашим средњим школама. Г. Лукнћу, у пме хонорара за реФеровање, одређено је тридесет (30) динара. Тиме је завршен састанак.