Просветни гласник

С94

ПРОСВЕТНЦ ГЛАСНИК

гаИо), немати вољу к нечему, жељно Исчекивајући (у. ег1§о), ефешкп (у. ерћев 1ив, тако у госп. Јовановића), домазлук (V. СапиНагЈб), оихођен.е (V. ГаппНагИаб); дани, у којима суд није радио ( у . СабСив и ЈпСабН), иредео (\. Ц |Пб); слећи се грдан народ, свет (V. Но), прст (у. цепиб), ооавл.атн (V. 8е1-о), велнк (у. §тапсНб), сходаи (V. ћаћЈНб), неДорасао (V. 1траг), разљућен (у. 1псеп(1о), предстојати (у. ЈтрспЛео), повољавати (V. јп(1и1§ео), отешћати (у. 1п§1ауебсо), понаместити (V. јиб (гио), касио у ноћи (V. Јп1етрсб1иб), обечати (V. Јп1(!гропо), опозвати (V. 11 геуосаћШб), судац (V. ћк1ех), касашш (\. ЈапЈиб), иретцн (V. тајогеб), разл>утнти (V. шоуео), обрасао ( у . о1)бо1е1иб), занан.иги се (у. оћбЈиревсо), буд' (у. 11181); пограбитн кога за гркљан, гушу, заокренути коме вратом (V. оћ(ог^иео), маннти н)шлш;у (V. ошШо), вас (у. опппб), вући лозу место бптп родом, битп од рода (V. оп§о), редкп (у. раис1), обавиш (V. ])егНс1о), премног, врло мног (\\ регпшИиб), (нокрајииско) хаметом (у. реппспез), (покрајинско) ништа ме не западе, гласујем (у. р1асео), сутри дан (V. робћпсНе), обечатн (V. роШсеог), нристалице Помпејеви (V. Рошрејапиб), предпостављати (V. ро(лог), предност давати нред ким, услшннти молбу (у. ргесез), велможа (V. ргЈпсерк), чему избећи (\. ргоЉдш), обечање (\. ргоппббит), иокрајна (у. ргоујпсја и ге§1о), тециво (у. (Јиаеб^мб), тужитн кога ради глобљења, задовољштину тражити (\. ге)»е<;о), васпоставити (у. гебШио), збогом (\'. бес!ог), наборити тогу (V. бшиб), ждреб (у. богб), дозволити (V. браШпп), обечањем (V. бреб), заменути (V. бићбШио), вребати на кога, заседати кому, запети кому замку (V. 1ен(1о), надпис, наслов (у. Ши1иб), објасњавати (у. (гаћо), ваступити трибуиат (V. МћипаШб), онштити с ким (у. и{ог), супруга (у. ихог), дозвола (V. уеша), страхопоштовање (у. уегесшкПа) е(с. Имена месеца иише час малнм почетним словима час великнм: Фебруара (1, 34), Јануар п Фебруар, у марту месецу (12, 13). Кошша ргорпа ппше каткад малпм ночетним словима: весталкама (10, 4), римљани (4, 1), над (река) (81, 11), а придеве онет великим почетним словнма : Делфиско (27, 1), Рилској војсци (57, XXV 3), Албанског језера, Албанске горе (1, 1; 36,. 1), Тарентинске државе (62, XXVII, 1). Прндеве, нзведене од особннх нменица лица цнше малим почетпим словима : југуртин (у. Ји^игНппиб у госп. Јовановића јп&иШтшз). Поједнне речи не иише једнако. Тако има: иерзнско и Перснја. Пише људ'ма и умро. Интерпункција му је рђана. Да узмем само једаи пример: Сулпиције Гало, војнички трибун, унапред је објавио војницима римским номрачење месеца, п тим снречио иредрасуду; док су се на протпв, због тог номрачења јако спужднли Мацедонци (116 — 117, 2). Не би требало ни говоритп да овако израђеиа књига није никако за школу. По програму за гимназије у трећем разреду норед Корнелија Ненота одређен је за читање и Ломонд. Шта је управо Ломонд? То је збпрка бпографнја великих римских људи. Нпсцп, по којпма је Ломопд нзрадио своје дело №1)18 Котае \'1Г1 Шиб(,геб а Коти1о ас1 Аи^изШт, то су Аурелије Виктор, Ливије, Флор, Еутропнје, Велеј Иатеркул, Валерије Максим, Светоннје, Јустин, Фронтин, Цнцерон, Салустнје (види Пћошош!, нредговор, стр. III п VIII— IX). Ломонд је одломке, које је узимао из тих појединих нисаца, мењао, изостављајући поједнпе ставове н мењајућн ред латинских речи. 0 том говорн н сам Ломонд: Ј'а1 (1опс е1е о1»Н§е (1е соирег 1еб рћгааеб 1гор ^оп^иеб, (1е Јегап^ег ип реи ГопЈге (1е то1з ЈаЦиб, (Јиап(1 П б'е1о18паК 1гор с1е 1а тагсће с1е по(ге 1ап"ие. Ие б!у1е реи! у регс1ге (предгокор IV стр.). Због тога мењања текста у латнискнх нисаца добивамо ми место латинских