Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТПОГА САВЕТА

693

стрме почине (58, 8); Оариа, то су све вароши у Кампанији (59, 9); посланство Диново (62, 3); марш (64, 10); иосена особа (65, 24); нскористол.уб.је (68, 1); излагаше продаји имање (68, 2); на Марсовом пол>у (79, 4); СипаК „бакља" из биљног влакна, усукано као узке (73, 6); у Рпму свирачи у флаути свирали су (73, 7); начиии од њих редке војнике (77 нрн врху); ри11апиз, кокошар, којп је хранио свете кокоши и ирорнцали би но томе да ли су оне јеле и не (77, 3); ловске (тј. игре) (78, 6); домишљатост (79 под 3): Фабије цскушава свога сина у његовој коисулско.ј власти (79, 7); на нсточном игалу полуострва (79, 3); Први део — прва стража — почео бп у 6 сатн у вече, а последњи би свршио у шест сати из јутра (82, 26); домишљато пружају (86, XXXVIII нод 2); после нроустројства ричске војске са стране Марија (87, 5); који показује радњу, која иочима (87, 7); одевен у иретексти (90 при врху); пуномочје (91, 4); одбија краљевски наслов, којн понудшпе Шпањцп (93, 6); пријатно оихођењо (93, 7); угушава покушај отметања (92, Х 1 ј , 2); домншљатост Сцнпнонова да устоји коњпцу (93, 9); наслоњени на лакту (98, 41); али други глагол представља оружање као иотнуно које имионира (99, 47); Сирија је граничнла малом Азијом (100—101, 63); нисци историје мишљења су; исчезла (102, 80); неблагодарна (104 прн врху); Мацедонија, мацедонски (104, 1); у форсираном маршу (105, 5, 7); и беху (зс. игре) у броју између четирју великих игара (106, 11); послше (107, 1): прачка (108, 2); са престолннцом Сардес (108, 3); благајну (108, 7); беху свега 35 трпбуса, а то 4 градска п 31 сеоцка (109, 20); бпле нзвошене (вс. сллке) по зидовима (111, 8); обуча пз јаког џона (113, 15) (г. Јовановић нише увек ч место ћ, а ћ место ч као шћопатп, обошћаститн, вндн с1ећопеб(;аге); ирнтожаоцн (110 прп врху); мати олимпискн богова (110, 4); његова жилавост у губитку деце; некорпстољубје (117, 8, 9); Не доста што је (118, 16); усинење (120, 29); и носта престолннца за владе Помнејевца (121, 2); „РимСки је сенат хтео да уступи свом брату, као краљевину за себе, Лнбију" е1с. (122, 7), а као што се пз текста види, гонорп се о томе, како су римски посланнци измирили браћу Итолемеје, јер у Ломонда стоји: 1е§аИ сопсогсНат т!ог 1'га1го8 ал1с1огИа.1е §иа бгтауогип! (1,110тош1, стр. 113); либра је имала 12 унача (126, 28); нелопонешки (126, 1); сиусташе се до кољена (128, 10); 56 ари (130, 7); искључиво (130, 8); извпнење (132, 21); где га свечано дочекао народ (133 прп врху); објавља (138, 4); обично пригодна песма, а нонајчешће бн се ирнменио нечему, што је мило (144, 20); присташа Маријев (148, 5); који му је правио нримедбе на лотњпковац (145, 3); С тога, настунивши великн застој у трговинн н саобраћају сво је у Риму у велико поскупило (151, 14); покровител.ство (152, 23); Мириси су ти мнли понајчешће тамјан о1с. (153, 24); носаху со надипсн (158, 33); у битцн (158, 35); Пнсаљка бешо доста дуга, иак се њом могло осетно иовредити (160 нри врху); Његово самоубојство (161, 7); кеса изв.ешона о врату (171, 25); једва да је личила простој лнчностн (172, 32); штитио књижевнике, између којнх Внргила, Хораца (172,31). Не знам, шта се хтело с овим: „УеНа је полнца до самог Палатнна, која со иружала" о1с. (34, 3). У речнику има и оваквих речи: усинењо (V. аЛорИо), кадкад (V. аПциаис1о), ословнти (V. аНочиог), врч (V. атрћога), надкрилитн (у. ап1есес1о), нредлоставитн (у. ап1е&го), мнењо (V. агШпит), удалити (V. агсео), шћенати (V. аггјрго), изчезнути (V. аи1его), бптп кому у номоћ (V. аихШит), у провинцнји Афрнке (V. Ва§гас1а), дважд (V. 1»!«), отмотништво, изчозавање (V. (1е1'есПо), изчозаватн со, отметнути се (у. с1оПс1о н Ловего), обошћастнти (V. Дећопев(о), исмејатн со коме (у. депсЈео), у скрајном очајаљу (у. Девре-