Просветни гласник

692

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1 :ег(л118, зиарМо место виврхсГо. Речи 8ит1и§ и пема те је није требало ни уносити у речник. Место 8ирегЈ1С10 треба писати 8ирег1ас10, јер је у тој речи 8ирег адвераб, а не преиозиција. На више места стоји зе11а сагаИа место веПа сигиИз (види 11, 7; 36, 2 и 1. страну последњег листа иод IX). Место ап1е Сћг. пшпе ап!е С. (19, V и на другим местима). 8) рђаво обележавање глаголских облика. Тако има: ехзИпдио, XI, с1ит место пхг , пс1ит или јот боље место зШш, бПпсИпп. Према таквом обележавању глаголских облика ђак може мислити да су главни облици од ехзШдиеге, еха^хј н ехзНсШт место ехвШш и ехзПпсИип. По г. Јовановићу могао бп ђак мислити да је од глагола 1'пшг перфекат НИик 8ит. Истина тако је обележавање н у Ломонда, али то је погрепшо, јер је ђаку остављено, да само нагађа, да ли је облик овог или.оног глагола овакав или онакав. Тако рђаво обележава и облике глаголнма: шп§о, XI, с1ит; ст§о, хј , с!ит ; 1со, 1, 1ит; 1ттНо, 81, 188ит; 1§по8со, о\'1, о!ит е1с. Са српским је језиком најгоре. Ево какав је српекн језпк у г. Јовановића: проматрање летања (4), одвођење Сабинка (4, 1), неприкосновено (5, 1), староседиоци (5, 7), престолница (5, 7; 26, 6; 101 при врху и на многим другим местима), ...да удри (7, 21), нека врст еснафа (8, 24 26), патрнциским преимуштвима (9, 30), ужнжатн; поједнних божанства. Али три су били главни (10, 5; 13, 1), временом поста то (тј. сголица) ознака великих звања као: консулство, цензорство е1;с. Ти високп чиновници седаху на таквој столицп у званичној дужности (11, 7); 8аШ, свештеници њих 12 на б.роју (11, 10); беху 12 светпх пггитова, а за једног од тих држало се... (12, 12); годпна, која почињаше ; Опет је било велпког нереда у календару; сати (12, 13); Јанусов (13, 16); Онај луг и иечнна, где се Нума с њоме састајао, иосвети он Каменама (пзвор-музама) (14 при врху); То је била одећа војводе, вунена црвеиим ошпивена (16, 27); иајнрво (17, 32); призвао се на народ (17, 33); приносаху се (18, 36); ш»'шп се састојао из два усправна копља, а један поиреко, који је спајао врхове (18, 37); саграђење тамнице (19, 2), (иокрајинско) пристац (20, 13); Тарквинијевог краљевања (21, 1); кушња гаталачке вештине (21, 2); и нијо имала више (вс. људп) него ли сама реч сепНта казује е1с. (22 ирп врху); округла или налнк срца (22, 13); саграђење храма попут онога у Е®есу (23, 1); Сервија Тулнја војводе житеља Корникулума (23, 1); на епитафпма рнмским матронама чосто се чита (26, 10); сукривце (27, 1); Бе1рМ, варош у Фокиди, чувен са свога храма (28, 4); садругови (29, 12); сазиваху (зс. консули) народну скунштину (29, 12); улазаше, носаху (види к 43, 5), лавор-венцем (30—31, 22), Етрушћана (31, 2); држао говор (33, 3); кадијонице, понут мангала (33, 4); по сили уговора (33, XII, 3); Кад би се један од два консула захвалпо на службу или умро (34, 2); од тада би се спустали сноппћи (35, 7); његово прогонство код- Волшћана, жГ челу којих упутио се на Рим (38, XVI, 2. 3); услед, судац (29, ири врху); согопа беше војничко одличје, којих је разних било (39, 4); корачаји (40, 13); (покрајинско) од искона (41, 7); кћерку, од прогонења (43, XIX, 1. 2); Центурнон. „стотииаш" зановедаше један део легиона, званн центурпја, и носаше, као зиак, чокот винове лозе (44, 1); рат са непријатељем нове врсте (48, 13); Јунона супруга Јунитрова беше.... богиња иарода римскога. Као таква називаху је Јипо ге&ша (50 при врху); попут ужета (53, 15); са речу (54, 21); мегдан, иопуларност (55, 1); Становници предела средње Италије, имајућн за границу на северу Умбрију и Пнцону, на југу, Луканију, на истоку јадранско море, на западу Лацијум ц Камианнју (55, 6); од храстовог лишћа (57 при врху); унаоколо