Просветни гласник

радња главнога нросветнога савета

691

геге а1(1Ш(1 иреводп „престрашити се", а не лреводи и оно аН(Ј1П(1 (у. ћоггео); сари! ПМсге преводи „ударцтп главом о што", а ие додаје аПсих геј (о што) (V. јШДеге); погрешно је 1т})еЈиз Иег1 ас! место гтре1и 1еггј а(1 ( у . ппре^из); уз 111сит1)0 „лсжатп у или на чему, настојатн око чега" треба додати 111 аШцш! (у. 1исши1)о); пшгат т1егропеге не значн „задатн реч, веру", већ значи „одуговлачпти" (у. 1п1егропо); „добптиморску болест" не каже се 1ас1а11опет тапв раН (у. јас(аНо), већ 1ас1аНопет таг1б раН поп розве; иогрешно је ех 1е§е и! место еа 1еЈ?о и! (V. 1ех); „црте лица" не каже се ог18 1театеп1Ј8, већ ог18 Ппеатепка, (v. Ппеатеићпи); није унесен нараз 1ис1ов 1'асеге (рагаге) (v. 1иЈи8); уз ппропеге танит (V. тапиз) треба донуннти ге1 аПси1; МагМиз (зс. 11101181а) нзмеђу осталога преводи и „марчани" (покрајпнско) место „мартовскп 1 '; инкПиз му између осталога значи и „начин, напев" и ако нема тога значења; речи 1110(1и8 и пшИаго нису унесене у речннк; ишсго нреводи са „брк" и ако нема тога зиачења; не обележава рода уз речи тиПег, пероз, перНз; о1 )8 (,ире&с1о нреводи п са „снебивати се, запањитп се", н ако нема. рефлексивног значен.а; није унесен нзраз 111 оге ћађеге аП (ц11 (1 „говоритн о чем" (у. 1. 08.); ргаоппа 081еш1еге преводп „за награду одредити" место „одреднти награду"; ра1рећга нреводи »каици, веђе" место ра1ре1>гае „каицп" (очнн); изостављено је ех пи11а раг!е (v. рагв), ро(1ит регшсНаз (v. регтсНаз), 8е ])гае1)оге 8рес1аш1ит „дати се вндети" (у. ргаећео); орегае ргеНит ее! нреводп „нредно је" место „вредно је труда" (v. ргеНит); ве ргаећеге значи и „ионашатн се"; <ЈШ8(}иат е1с. преводн и „ннко, иишта" и ако значи „ико, ишто"; изостављено је (рш — ео (у. ео) и а(1 сегНпи то(1ит гесП^еге (у. ге(Л^о); има вотииз орргевзив место 80111110 орргеввив (у. зотпиз); место 8роп810110111 80 о1 )81г111 §еге (v. 8р011810) Трвба Да јв бр01181011е 8в 01 )81г111§01'0 ; 11011 е81 (|иос1 иреводи „немам разлога да" (v. зит) место „нема разлога (узрока) да"; VI е! агппз иреводи „оружаном руком" место „оружаном силом" (у. У1в); тако има „уо1испз, 18 (тј. ћезНа), 1. (\'о1о)" е!с. место „уо1исп8 (тј. аУ1з)" е!с. (V. уо1исг18); место уи1пеге аШ§1 треба да је уи1пего а1Ш§1. 4) појединпм речима ио обележава врсте. Тако има: вепз1т, штш8, иипс, раеие, ваНб, зесиз, веЈиЈо, 11111118, ти1§о, и11го, ипа, пивциат, шкПсјие, пирег, зего, пшкјиат, зерагаНт, 1егНо, оПт, 1оНев, У1Х е!с. 5) употребљава ређе облике и њнх ставља иред обичније облике. Тако има а1>т место ађП (у. а1>ео п аи1еео); аћзогћоо нема супина, а иерфекат му је аћвоЛш, а врло ретко а1)зогр81; ЛезШо има у перфекту ЛезПш, а врло ретко Леви1и1, ЈезШуј и (1ез11П; облик иерфекта од (.гапвШо је 1гапзП1п, а ретко 1гапвШу1 и 1гацвШЈ. Оваково реткости ннсу за школску књнгу. Н>нхово је место у нотнуннм речеречннцима. 0) не објашњава никако особних имена (лица, градова с1с.). Тако из речника но знамо на иример, ко је Хаздрубал, кад је он жнвео, шта је радио итд., или на нример МиНиа (у речннку само МиНпа), за коју не знамо, где је, шта се код н.о догодн^о н зашто је она значајна. То је поред осталог врло велика мана Ломондова речника, а тако и г. Јовановнћа, јер многа нотша ргоргја ннсу објашњена нн у наноменама. 7) погрешиа ортографија како у Ломонда тако н у г. Јовановића. Погрешка је у Лононда, што иише а1)Нсш мосто а1)1с!о, асШсш место асПсш. Г. Јовасовић је отишао у том још даље, те нам гласј обележава у латинском словом ј место словом 1, иа и у том ннје једнак. Тако нише: а1)јес1и8, а1)ј1сло, пНегјМо, таје81а .8, тајогез, ипјшпа е1с. место а1)]ес.1из, ађјсш, 1п1еист, та1ез1аз, татгев 1111иг1а, за тим шпне Ротреја.пиз п Ротрешз е1с. Да тако не треба нисатп, могао је г. Јовановпћ вндетн у латинској граматицн Туромановој (§ 3, 2), а и у свакој другој граматпци латинскога језика. Пише зез1егстз место зез-