Просветни гласник

тколски летопис

701

јануара 1898. год., нити су надлежни учитељи и одбори ишта чинилд, да се та наредба врши. Чак изгледа, да ни учитељи ни општински судови нису ни прочитали ту наредбу, те усдед тога на неколлко места имао сам ведике незгоде и дуге преписке, да би се само констатовадо колико је шкодскога приреза покупљено, и тим утврдшш, да ли је дотичнп председник доиста предао шкоди сав такав прирез што је од народа прпбрао, као што сам тврди. Где се ово нпје могдо тачно дознати на други начин, обраћао сам се пореским одељењнма, код којнх за неке општине још то није потпуно свршено. Уредно предавање бар покупљенога шкодскога приреза животно је пптање за шкоду, те ћу се и од сад свом снагом старати да се то исправно врши. Ади ми се чини, да бн за шкоду бидо корисније кад би председници тај прнрез предавади пореским одељењпма, а ова благајницима шкодским. Бидо би то окодишније, ади и поузданије': да ће се сав прирез и на време предати свакој шкоди. V. Ручни рад, школска градина. Текједна трећина иаставника осн. шкода овога округа зна ручни рад, а две трећине, преко 70, треба тек да га науче. Ади, и они, који су учиди и знаду тај предмет, нису га предавади ове шк. године пре мојега додаска у њпхову шкоду. Изговарају се, већином, на немање адата и материјала. Међутим, кад се узме у обзир, да они знаду шта треба с почетницима да раде, и да свако сеоско дете може имати бар нож, а дрвета и врбова прућа на све стране има кодико се хоће, онда се види прави узрок зашто овај предмет није предаван. Наредио сам, да се одмах отпочне предавање ручнога рада с оним адатом и материјадом, што и како има. Незгода је, која ће се јаче осетити тек посде годину две, што ретко која шкода има одаје за радионицу, без које се у старијим разредима тешко може овај предмет предавати. И округ и поједине шкодске општине одазваде су се наредби Господина Министра о припремама за увођење овога кориснога предмета у народну шкоду. Тако, окружни шкодски одбор одредио је на обучавање учитеља у руч. раду 3000 динара за 1900. годину; град Ерушевац 800 дннара на материјад и награду наставнику, којп ће тај предмет предавати у крушевачким нар. шкодама, а свака, па и најмања, шкодска онштнна одредила је на ручни рад најмање 100 дин. Где то није био учинио шкодски одбор, успео сам да дода окружни школски одбор. Тако је у овом округу за 1900. годину одређепо око 12.000 дин. за ручни рад. На тај начин моћи се још ове године обучити у ручном раду сви учитељи овога округа, који тај предмет не знаду, ади неће моћи и све учитељице мушких школа, које такође треба дазнаду и предају овај предмет. Са школским градинама још је веома рђаво. Оне су жив сведок како наша шкода, имитирајући и некритички угдедајући се на туђинске школе, сасвим других социјалних и економних иридика, није умеда водити скоро никаква рачуна о стварним потребама и животу света, који се образује у њима. Само се тим може објаснити за једну чисто земљорадничку земљу чудна појава, да само у овом округу има 14 шкода, које ни најмање градине немају!! Међу оваке шкоде спада и В. Дренова, једна од највећих општина шкодских у округу, па и у Србији. Око 12 шкода имају градину мању од 10 ара, а 10 шкода имају мању од 20 ара. Само три шкоде у целом округу имају школску градину пронисне величине и нешто јаче од тога. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК 46