Просветни гласник

46*

ШЕОЛСКИ ЛЕТОПИС

703

у КО.ШКО одобрена сужа не бп достигда, с највећом готовогаћу, одобрити накнадно кодико буде требало, из суме одређене на непредвиђеке трошкове општинске ииз уштеда својих, које су за 1899. годину биле доста замашне. При прегледу ове школе и лично сам се уверио, да је врло незгодно што су наставниди грађанских школа постављенп без пкакве претходне нарочите спреме за рад у њима. Још за читав низ годнна осећаће се добро та незгода, ако се што пре не уклони. То је у толико судбоносније за ову школу, што она, као нова установа, треба својим радом, успехом и резултатима тек да осигура себи опстанак. II кад наставници добро владају свима предметима, који се у овакој школи предају, није лак посао удесити сва та предавааа у духу и правцу задатка једне грађанске школе. А ако још пи тога нема, но наставннци морају поједине лекције учити упоредо са својпм ђацпма, и још из некпх предмета самоучки, без пкакве претходне припреме, онда је, чпни ми се. н сувпше јасно, да се тим веома много рескира: да се врло брзо доведе у питање и опстанак таких школа. Није место да овде улазим у појединости, у којима се та незгода и на први поглед пспољава, чим се завири у сам рад и резултате рада, али мислим да треба сматрати, као једну важну и прешну ствар, да се то што пре исправи. Ваља што пре дати прилике и могућности, да се наставници ових школа најпре добро спреме, било то у два-три четворомесечна курса, који бп захватали велики школски одмор, те да буде што краћи прекид рада у школи, бпло на други који начин. IX. Цродужне школе. Ретко се и тешко могу одржати таке школе без обавезнога похођења, докле год се овако и оволико ради у основ. школи, како је до сад чињено, и докле год наставницп буду овако ревносни и предани своме послу, колико сам ја при првом прегледу школа нашао. Дотле ће мало шта имати и да чува продужна школа. Уреднији, а с тим и интензивнији рад и већи успех у осн. школи учиниће, да ђаци из ње излазе с више спреме и љубави према школи н учењу, па ће после радије и више тежити и тражити, да то знање очувају п прошире. Тим сам казао и све узроке, због којих су ове школске године само две иродужне школе у овом округу: у В. Врбнпци, где у I р. има 29, а у II р. 21 ученик, и у Ћићевцу, где је уписано 60 ученика. На обадва места недељне су школе. Школски одбори скоро свуда, су противни отварању ових школа, а врло су ретки и учитељи, који одговарају са „може" или „треба". 0 отварању ових школа подиећу, према прикупљеним подацима, засебан предлог. X. Отварање нових школа. Има доста школских ошптииа у којима је и ове године једва једна четвртина за школовање дорасле деце уписано у школу. Али већ има и таких места, где су сва мушка така деца уведена ове године у школу. Да тако велике разлике постоје у једном пстом округу, свакојако је необичнија појава, која јасно сведочи, да отварање школ.а не зависи само од плодности, насељености и богаства становништва, но и од неких других погодаба. Међу ове друге погодбе спада већа н мања обавештеност п увиђавност о потреби иисмености, па онда заузимљивост појединаца за стварање оваких установа. Док под бруску школу спада око 25 села и заселака, са преко 1500 пор. глава, а под александровачку око 20 села и заселака са преко 1000 пор. глава, дотле