Просветни гласник

ИАУКА II НАСТАВА

707

10. Непосредна репродукција Хоћемо да истражујемо, како се представа враћа у свест. Репродукција властитож снагои. Добило смо вест, да нам је отац болестан. И ако продужавамс наш посао и иредставама тога посла заузимамо нашу свест, ппак с времеиа на време силно ступа у свест представа бодесног оца и смета нам у послу. Тада се вели, да нисмо при ствари. Тако и злочиицу једнако ступа у свест представа покаквог његовог злог деда и узиемирава га. Ови нам примери казују, да помрачена представа има своју снагу, с којом поново може продрети у свест. Али за то нису све представе довољно снажне; значајније ступају лако, незначајније теже преко ,прага" свести. Помрачене представе можемо уИоредити са спирилом. Ако је слаба, то је може и какав мали терет прптиснути; ако је пак јака, то одскакује у пркос тога терета. Тако се и незначајне представе, које су одавна помрачене и тиме ослабљене, не враћају лако у свест својом властитом снагом, док је то много лакше с каквом значајном, јасном и с тога и силном представом. Ренродукција при обновљеиом опазкању. Погледамо линаулични метеж, то тиме чиннмо масу опажаја и свакојаке представе, а међу њнма и многе нејасне испуне нашу свест. На једаред опазимо међу пролазницима једног прнјатеља, кога нисмо видели одавна; тим се опажајем још већма помраче све друге представе и до тада помрачана представа нашега нријатеља може сада поново да се јави у свести. Зашто нам није та нредстава већ раније била у свести? Одговарамо: билајеутоме снречена онажајима, којн су заузнмали нашу свест. На једаред номрчаше пак сви ти опажаји, кад опазисмо нашег пријатеља и наш поглед управисмо једино на њега; сада не спречаваше стару представу ништа у њеној тежњи да се појави у свести, те се с тога и могаше без нрепреке и појавити у свести. Реиродукција је неиосредна, ако се иредставе врапају у свест својом властитом снагом без иомо~Ки ,зругих иредстава. Стапање. Имамо ли две различне представе нашег пријатеља, т. ј. нови оиажај и репродуковану представу? Не, у нашој је свестн само једна представа прнјатеља, јер су се и опажај и представа стопиле у једну представу, пошто су но садржини једнаке. Ово уједињавање оиажаја са реиродукованом иредставом називамо стапање. Искуство нас учи, да о каквом лицу или ствари, коју често внђамо, задобивамо све разговетнију представу услед једнаког обнављања тог стапања. Иомислимо само на родитеље, браћу и сестре, пријатеље, родитељску кућу, место становања, учшшоцу!