Просветни гласник
706
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК
тога изводимо, да се представе, сллгано двема ириродним силама, сударају и иотискују. Ако са две протпвне стране притискујемо на какво тело, то се обе силе находе у судару. Ако су неједнаке те силе, то ће ускоро однети победу јача снага и потисвуће тело. Тако је исто и код представа; јасннја представа, овде опажај четвороугла, побеђује нејаснију представу троугла и истискује је из свести. Ово истискивање једме иредставе из свести називамо помрачавањем иредстава. Али тим помрачавањем представа се не ионипхтава, као што ћемо познпје видети. Узина свести. Још се нешто може научити из горњих ирпмера. Више потпуно јасних представа могу истина доћи у свест једно за другим, али је не могу у исто време заузетп. С тога кажемо, да је наша свест ограничена или узана. У истом тренутку не можемо јасно представити и нашег пријатеља А као и нашег пријатеља Б; заиста пак могу обе представе брзо да ступе у свест једна за другом. Покрет представа. Искуство нас учи, да поједине представе додазб п одлазе, да једна следује другој у свести тако, да је садржина свести једнако другојачија. Еао што се у реци гоне напред делићи воде, тако су п представе у непрекидном кретању, неуморно потискују једна другу. „У томе је управо живот мора, што се таласи подижу и спуштају", могло би се рећи и о кретању представа. Репродукција. У вече често представљамо, шта смо радили преко дана, где смо били, кога смо срели, какве смо вести добивали и т. д. Ове нам чињенице казују, да помрачавање представа није поништавање истих, пошто се нредставе, које су за неко време биле помрачене, могу поново вратити у свест. Ово обновљено стуиање иомрачене иредставе у свест називамо репродукцијоп. Палћеље. Пошто се представе помрачавањем не поништавају, то можемо рећи: душа задржава или чува своје представе. Представе, које су једном јасно биле у свести, постају негубљпва својина душе. Иначе како би се могле поново појавити у свести? То чување и ту реиродукцију, која је иоследица истог, наглссшавамо именом паићење. Понављање н примена. Шта остаје још у нашој свестн, ако не чујемо впше какав одређенн тон? Како се разлдкује ова представа од опажаја? Кад може таква представа исто тако да је јасна као н оиажај ? Шта се разуме под помрачавањем какве представе? Еад помратава једна представа другу? По чему се упознаје узина свести? Шта мислпмо о кретању представа? Дај за то примере! Шта назпвамо репродукцнјом какве представе ? Дај за то неколпко примера! Шта разумемо под памћењем ? Еад се може за кога рећп да нема памћење?