Просветни гласник

712

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Зашто се ноже такође говорити и о законима асоцијадије и релродукције ? Зашто је важно за учитеља. познавање тих закона? На какве се асоцијације мора иомишљати при употреби ових израза: медвед за човека, брег за тешкоће, глава за личност, цветање за град, буђење за прпроду, јачање за оскудицу, иешчано море за пустин.у ? 13. Репродукција, чуство и тежња Код репродукцпје треба двоје посматратп: 1. какво&у представљања и 2. садржину представе. Код првог се мисли на то, како се представља: брзо шш споро, јасио илл нејасно, верно или непотпуно; код другог пак на оно што се представља, на нешто, што изазива наше допадање или недопадање, н. пр. јело и пиће, рад и пгра, свечаност иди казна. Каквоћа. Ако какво место, каквог познаника или ма какав предмет, који одавна нисмо видели, изненада поново видимо п познамо, тад имамо осеКање иријатности (сигурности). Ако га пак не познамо одмах, ако сумњамо, т. ј. ако се опажај не хтедне одмах стопити с аиме изазваном представом, то тада пмамо осе&апе неиријатности (неснгурности). Ово се осећање непријатности још већма појачава, ако и уз пркос нашег размишљања ипак репродукција не успе, ако је, дакле, представа заборављена. Ови примери нам показују узрок и постанак осећања. Брза репродукција и стапање представа са опажајем завпси од јасности и снаге, а одсутност репродукције од нејасности и слабости представа. Осећање пријатиости јесте ирема томе свест о брзој и лакој реиродукцији или јасности иредстава; осећање непријатности наиротив јесте свест о лаганој н неуспешној реиродукцији или о нејасности иредстава. Чујемо или прочитамо какву реч, али не можемо одмах представити њено значење ; видимо каквог пријатеља, али нам његово име одмах не пада на памет; сетимо се каквог историјског догађаја, алн су нам нејасне представе времена и места. И овде се види лагана репродукција. А то је последпца слабе асоцијације између представа речи и значења, лица и имена п т. д. И тада, на жалост, морамо признати: „не могу тога да се сетим" или се тужимо: „и ја знам то добро, али неће да ми падне на памет". Нарочито је непријатна ствар, кад нам на испитима помрачене представе не постану одмах свесне. У таквим случајевпма у нама постаје осе&ање неиријатности. А брза репродукција представа и лако сећање порађа пак осеКање иријатности. Ученик може нмати осеАање иријатности или осеЛање неиријатности, ако треба да одговара на какво питање, да искаже какву песму, по диктату што да напише, какав задатак да израчуна, из памети да нацрта какву карту, или какав делић да преведе са једног језика на други.