Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

713

При томе се ствар не тнче садржине представе, већ једино каквоће нредстављагеа, која је у зависности од јасности представа ијачине њихових веза. Садржина. Сећамо се какве лепе пхетње, каквог пријатног путничког друштва, какве опасне путничке авантуре, смешних представа у каквом циркусу, каквог ужасног догађаја, какве веселе анегдоте, озбиљних и веселих догађаја из наше младостн и т. д. Кодико год пута ове представе постану јасно свесне, изазива се у нама пријатност иди непријатност. Једног се доживљаја сећамо са задовољством, другога пак с болом. То иам казује, да су ова осећања зависна од тога, шта ми представљамо, дакде од садржине наших представа. Репродукована осећања имају исти тон као и ранија, која су изазвана осећајима, само што ова нису тако жива и јака. У опште важи иравидо: Пријатна осеИања изазивају пријатна, а непријатна иак — непријатна осеИапа. Тежља и противтежља. Један путник осећа гдад; с тога неће даље да иде, већ хоће да штогод поједе угостиониди; он жеди и чашу вина уз то да попије, а за тренутак зажеди и цигару да попуши и новине да чита. — Једно дете жедн књигу са сдикама, тражи да му се сдике разјасне или да му се каква приповетка исприча; друго дете пак жеди да се игра дутком и да иде у шетњу. — Непријатно- јестиво, доше вино, новине, које не одговарају његовпм погдедима, изазивају одвратност код путника; дете показује јаку одвратност према горком леку и пдаши се купања у хладној води. У овим примерима можемо разликовати два различна облика тежења т. ј. тежну и противтежњу. Узрок. Чиме се изазива тежња или противтежња? Одговор излази из горњих прцмора. Гладни путник је већ и раније јелом јестива умиривао своју глад. Сасвим је природно, што му се и сада, када гдад осећа, опет јављају у свести представе једења и ситости. Али пошто му не достаје у том тренутку осећаја једења, то он тежи за њима, јер зна, да су пријатни и да стварају пријатност. Он тежи, да његово представљање пређе у осећај, пошто од самог представљања не може да постане сит. Ако глад не би репродуковала никакве представе, то не би бидо ни тежње; но томе су представе биде узрок тежње. Може се рећи: Тежња је иредстава, која тежи иотиуној јасности (осеКајуЈ. Циљ. Овај пример нам такође казује и то, да се циљ тежње у томе састоји, што ће се створити пријатан осећај па с њиме и осећање пријатности. У опште може се рећи, да ми тежимо за осећањима пријатности, а непријатна осећања избегавамо. Средства. Представе о пријатности н непријатности су у веома тесној вези с иредставама јестива, ппћа, рада, игре, казне, болести, гдади.