Просветни гласник

724

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

Место њега долази сазнавапе, знање, пеихички акт, који господари радњама свести у свих развијенијих људи. Ми сазиајемо или познајемо оно што се расветљује раније добивеним утисцима, делимично идентичним иди сличннм, и што се с овима. стаиа у један надражај. Иотпуно нов утисак не изазива асоцијација по сллчности. Много је више онога што сазнајемо него што распознајемо. Према закону сдпчности добивама иреставе од многих ствари иди утисака, т. ј. доводећи у свезу нове утиске с раннје добивенима и тражећи ближе или даље сллчности међу њима. Познавање и распознавање може бити од две руке, у оба случаја од великога значаја за развитак свести. Тако чулни оиажај изазива да се поново у свести јави други утисак, раније добивени. Дице једнога човека изазива да се јави лице другога; једна мелодија нзазпва другу. Овде имамо сеКање , праву асоцијацнју ио сличности. Сећање се јавља, дакле, онда, када неки опажаји у свести изазивају да се у њој јаве други, којн су раније у свести били, а с којима или имају неке елементе заједничке или су с њима били у истим комплексима и комбинацијама. Многе се иреставе могу репродуковати и асоцирати, ако имају бар нешто заједничко, а према овом закону асоцијација по сличности. Нарочито је у језнку веома знатна ова врста асоцијација. Тражећи најразноврсније н најситније црте сличности, везујући спољашње и унутрашње догађаје, који могу бити врло далеко једни од других, налазећи сродност и онде, где јој се човек никако не би надао, свест ствара од престава речи имена заступнике читавих груиа престава, даље свеколико изобиље сликовиих, иренесених — метаФоричкпх израза. На асоцијацијама по слично-сти оснива се како ово богаство тако и упрошћеност у употреби језиковних израза. Налазећи оно што је у елементима свести идентично, наши опажаји бивају боље објашњени, а налазећи оно што је слично и супротно — наше сазнање бива обогаћено. То је први корак у развитку нашега ума. Тако тражење онога што је слично и супротно чини да се извуку из усамљености поједини опажаји, психичке појаве, и да се доведу у свезу са свима другим елементима у свести. У целој нашој свести провлачи се преко небројено много прелазних ступњева и многих сплетова та сличност и супротност престава и других елемената свести. Ова је свеза између тих елемената чисто унутарње природе, и одређена је према самој садржини свести. Да се оствари ова свеза — то је посао спонтане делатности наше свести, др. р. треба у маси сабраних престава наћи оно што је слично, што ће се моћи удружити и стопити, тако да се рашчлаии вас садржај свести на разнолике сличнв елементе. У почетку се преставе нехотице здружују према сличности, т. ј. воља нема носла да одреди што је слично. Истом доцннје намерно се траже идентичне особине, поред раздика. А кад човек стече подобност да говори, — асоцијације по