Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

725

с.лдч ности теку одређеним линијама, држе се утврђених тачака као ослонаца, које је објективни дух задобио. Асоцијације ио контрасту нису ништа друго но врста асоцијација по с.1ичн()сти. И у н.их има с-личност удела, неки иут баш је онај контраст између престава још више истиче. Ове преставе могу бити, логички говорећи, „контрерне" али не и „диспаратне", дакле морају припадати истој врсти. Асоцијације по контрасту највише се јављају нзмеђу т. зв. коредатних престава, којима је иотребан ради разговетности њихове тај однос узајамности (као код „сени и светдости", дана и ноћи, горе и доле, десно н лево и т. д.). Ове су асоцијације честе и радо употребљаване у комичним, драстичним приликама; ту је сличност сакривена иза третиране супротпости. Другу главну врсту везивања престава и друг. психичких елемената чине асоцијације по додиру. Сваки надражај, што је у свест доспео, може изазвати у свести све оне едементе, који се с њим додирују, који су с њим били у каквом год просторном или временском додиру. Ове се асоцијације по додиру још зову спољашњима. — Сви се наши опажаји јављају или једни поред других или једни иосле других, а у врло сложеним, из разноврсних састојака састављеним сплетовима. Дакле, наши опажаји чине веће или мање комплексе, али су и тако покретни и дељиви, да и они односи, у ко.је они могу с временом ступити, у нама могу изазвати разне осећаје и жеље. Да би се одржао непрекидан оптицај између разних опажаја, и утврдио неки однос између њих — потребни су им неки ослонци. Обично у нашој свести имамо комилексе од елемената, у којима се налазе стопљени не само осећаји, него и осећања и тежње. Овај ред у сукцесији, постојано јављање више психичких елемената заједно, и одредили су сталан правац, којим ће тећи удруживање елемената свести. И ако је свеза између престава спољашње природе, оне чувају траг од те свезе, и тако је утврђен ред да се од дела иде к целини, од стварн к особинама њезиним, к њезиној употреби, после и ка људима и догађајима што су некад стајали с њом у свези. И обрнуто: одређени део у времену и у простору упућује (подсећа) на оно што је у њему, датум на минуле догађаје који су се тога дана догодили, дејство на узрок и обрнуто, сваки предмет на његову употребу, порекло или судбину његову; сваки знак на оно што је њим означено; име некога лица подсећа на његов карактер, социјални или историски положај, и свака реч на њезино значење. Ове асоцијације опет стварају многе секундарне комплексе, групе престава, чији су елементи у блиској међусобној свези, и који помажу један другом да се у свести јаве. Многи су комплекси пореклом не од непосредних опажаја, него су посталн у судару њихову с током наших мисли, т. ј. с помоћу сећања и памћења. А.социјације по додиру пружају градиво наивној свести, која неодређене нагоне и тежње претвара у одређене жеље и одлуке, и ствара многе