Просветни гласник

726

ПРОСВЕТНИ ГЛАОШ1К

основне појмове, потребне да се искуству да облик. Оне су помогле да се стеку нојмовн о стварима, о сунстанцији и њеним особинама, о „ја" и„ие-ј,а" (о спољашњ. свету), појам узрочности и т. д., које треба за научне потребе критички обрадити, будући да су готово сви постали радом психичкога механизма асоцијацијскога. Асоцијације ио сличности основа су нашем сазнању о правилности онога што јест, а асоцијације но додиру психичка су основа оним радњама научним које траже законе догађању. Ове асоцијације помажу репродукцију утисака и догађаја који заузимају време што стоји пре или после неке тачке, узете за границу у времену. Сличности може бити не само између ствари и њиховнх особина, него и између догађаја. Асоциранн догађаји по закону контнгуитета (додира) могу изазивати, помагати и допуњавати један други. По физиологнји асоцијације се доводе на коегзистенцију надражаја и на изазивање једних другима као на основу своју. Л.акше је наћн „аналогон" асоцијацијама по додиру у механичним процесима нервних централних органа, у оној координацији покрета, но асоцијацијама ио сличности. Асоцнјације по сличности везују ствари, које се нпкад заједно нису јављале, већ у којих су заједнички неки знаци, дакле не треба ни говорити о коегзистентним тачкама, које би биле стожери кад постају асоцијације ове. Ну и оне имају психоФизичку основу, премда мора бнти друкчија но што је основа асоцијацијама ио додиру. Између асоцијација ио сличности н по додиру, исти је однос као између особине наше свести да чува и особине њезине да прима утиске с поља и да спонтано употребљава добивену грађу. У сваком се психичкоме комплексу, посталу асоцијацијама но додиру, могу заменпти иоједини чланови аналогим елементима. Обе се врсте не разликују већом компликоваиогаћу. Коегзистенција, слнчност и сукцесија облици су у којима су садржине свести груповане, у исто доба и погодбе да се може извршити репродукција. Али све, што се с помоћу њиховом може репродуковати, не мора бптп п реиродуковано. Кад би сваки надражај, што у свест доспе, изазпвао репродукцију ранијих стања, наступио би хаос, сама би се свест у своме богаству удавила. Да асоцијацијама разне врсте нису одређени правци самој репродукцији престава у нашој свести, не би ни било сталности, законитости у ренродукцији. Од свега онога, што се може репродуковати и асоцирати, само део бива асоциран и репродукован. Репродукција и асоцијација стоје у многом до употребе у животу и не само до тога како је свест задобила своју садржину. Несталност у кретању асоцијација ограничавају језик, учење, редовно понављање одређених комбинација, и ириродни ток утисака и исихичкога догађања те пм стварају одређене правце, асоцијативне центре, који ће уређиватн п пстпцати једне преставе више од других. Свест свакога од нас располаже с много асоцијативних система, ужега или ширега обима, у којима неки елементи могу бити заједнички, п може стварати свезе између њих. Кад се